KOLIKO SMO ZAISTA ZDRAVI? Ovo su hronične bolesti od kojih Srbi boluju!

0

Rezultati istraživanja zdravlja stanovništva Srbije pokazuju ne baš ohrabrujuće podatke – svaki drugi stanovnik Srbije nikad ili nedovoljno jede voće, više od polovine stanovništva ima neku hroničnu bolest, a Srbi u proseku sede pet sati dnevno

Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije je treće nacionalano istraživanje zdravlja stanovništva (2000,2006,2013.) koje je sprovelo Ministarstvo zdravlja, a analizu rezultata uradio je Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut“. U istraživanju su korišćeni podaci o socijalno-ekonomskim odrednicama zdravlja, zdravstvenom stanju, životnim stilovima, funkcionalnim sposobnostima i korišćenju zdravstvene službe i troškovima za zdravstavenu zaštitu.

Cilj istraživanja je da se dobije opis zdravstvenog stanja populacije Srbije, kao i kako ljudi doživljavaju svoje zdravlje, kako se brinu o zdravlju i do koje mere koriste zdravstvenu zaštitu.

U istraživanju su učestvovale osobe od 15 i više godina starosti. Zdravlje stanovništva je određeno individualnim karakteristikama pojedinaca, kao i faktorima spoljne sredine. Loši uslovi stanovanja i siromaštvo prepoznati su kao faktori koji imaju negativne efekte na zdravlje.

Učesnici istraživanju su procenjivali svoje zdravlje čime se vršila ocena opterećenja bolesti i zdravstvenih potreba. Više od polovine stanovništva (57,8%) smatra da je dobrog zdravlja, dok 15,6% ocenjuje svoje zdravlja kao loše. Dok je 64,4% muškaraca ocenilo svoje zdravlje kao dobro, to je učinilo 51,5% žena.

HRONIČNE BOLESTI

Prema sopstvenom iskazu više od polovine (53,5%) stanovništva starijih od 15 godina je tokom prošle godine imalo je bar jednu hroničnu bolest i to žene više nego muškarci (58,7 % prema 47,9%), osobe starije od 45 godina (59,6%-90,3%), a najsiromašniji 62%. Najveći broj njih je imao povišen krvni pritisak (31%), zatim deformitet kičme ili drugi problem sa leđima (19,1%), povišenu masnoću u krvi (12,9%), anginu pektoris (10,2%)… Kod visokog krvnog pritiska veći odsto žena (35,2%) pati od ove bolesti nego muškarci (26,6%).

POVREDE

Povrede su treći uzrok prevremenog umiranja i invaliditeta u Srbiji. Tokom 2013. godine 5,2 % stanovništva je imalo povredu, a znatno više su se povređivali mladi uzrasta 15-24 godine (7%), stariji u dobi od 75 do 84 (6,8 %)…

FIZIČKA AKTIVNOST

Fizička aktivnost je jedan od kriterijuma za ocenu zdravlja, a fizička neaktivnost je četvrti vodeći faktor rizika opšeg moratliteta u svetu. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje svakognevno 30 minuta fizičke aktivnosti umerenog intezinteta.

Žene u Srbiji su sklonije “sedećem“ stilu života od muškaraca, koji sa druge strane provode više vremena baveći se fizičkim aktivnostima. U 2013. godini 43,6% stanovnika u Srbiji je u toku svog rada sedelo ili stajalo. Žene češće sede dok rade nego muškarci (48,3% prema 38,7%). Stanovnici Srbije u proseku sede 5 sati dnevno. U Srbiji je u 2013. godini svakodnevno hodalo u kontinuitetu bar 10 minuta 72,9% stanovnika.

Svaki drugi stanovnik Srbije (50,2%) prilikom odlaska i povratka sa nekog mesta obično provodi najmanje 30 minuta. Muškarci (54,9%) više šetaju po 30 minuta od žena (45,8%).

Sportom ili rekreacijom najmanje tri puta nedeljno bavi se samo 8,8 % stanovnika, muškarci (12,1 %) više nego žene (5,7%).

ISHRANA

Navike u ishrani značajno doprinose riziku za nastanak gozajnosti. U Srbiji naviku da doručkuje svaki dan ima 78,1% staanovnika. Bar jednu šolju mleka i/ili mlečnih proizvoda svaki dan konzumira 51,7% stanovnika.

Srbi najčešće jedu beli hleb (60,1%), a integralni hleb jede samo 8,2% stanovnika. Svaki 11 stanovnik dosoljava hranu pre nego što je proba (9,1%). Samo 12,5% Srba jede ribu dva puta nedeljno, dok je 5,4% stanovnika izjavilo da nikad ne jede ribu.

Voće i povrće smanjuje rizik za nastanak mnogih hroničnih bolesti, kao i malignih bolesti. Međutim svaki drugi stanovnik Srbije nedovoljno ili nikada ne konzumira voće (54,4%). Voće svakodnevno konzumira 45,6% stanovnika, dok povrće svakodnevno jede 57,1%.

Svaki peti odrasli stanovnik (19,7%) ne razmišlja o zdravlju prilikom izbora namirnica i načina ishrane. Ipak, ohrabrujući podatak je da je tokom 2013. godine zbog zdravstvenih problema skoro pola stanovnika (49,1%) promenilo nešto u načinu ishrane.

Izvor: Telegraf.rs


Foto: Yayimages/ilustracija

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.