5 najvećih nepravdi Oskara

0

Od 1929. godine, od kada se dodeljuju priznanja Američke akademije filmskih umetnosti i nauka, bilo je mnogo nepravednih odluka, kojima su pojedini umetnici i filmovi ostali van konkurencije za Oskara.

Posle svakog objavljivanja nominacija za Oskara, sumiraju se utisci i prave liste najvećih gubitnika. Ove godine na listi luzera ubedljivo prvo mesto zauzima britanski glumac Dejvid Ojelovo. Njegov rola Martina Lutera Kinga u filmu “Selma” rediteljke Ave Duvernije morala se naći među nominovanim u kategoriji najboljeg glavnog glumca, jedinstveni su američki i britanski komentatori.

Od 1929. godine, od kada se dodeljuju priznanja Američke akademije filmskih umetnosti i nauka, bilo je mnogo nepravednih odluka, kojima su pojedini umetnici i filmovi ostali van konkurencije za Oskara.

Ovo je lista najvećih gubitnika:

1. “Svetla velegrada” (1931) i “Moderna vremena” (1936). Iako se smatraju remek-delima, ova ostvarenja Čarlija Čaplina nisu bila nominovana za najbolje filmove.

2. Bet Dejvis (1934). Akademija već tradicionalno voli da nagradi uloge negativaca. Ipak, to nije bila praksa do 1934. i Bet Dejvis sa rolom dozlaboga pokvarene i zlobne konobarice Mildred Rodžers u filmu “Ljudski okovi”, u kojem joj je partner bio Lesli Hauard. Sve velike zvezde prvog Holivuda, na čelu s Marlen Ditrih i Gretom Garbo, bežale su od uloga negativki kao baba od groblja. Pod prtiskom javnosti i glumačkih udruženje, Akademija je naknadno uvrstila, posle Barbare Strejsend, najružniju lepu glumicu među nominovane. I kada su svi očekivali da će je nagraditi Oskarom, usledila je ispala: priznanje za najbolju žensku ulogu završilo je u rukama Klodit Klober, koja se, uverena kako će statua pripasti Bet Dejvis, nije ni pojavila na ceremoniji uručenja.

3. Orson Vels, “Veličanstveni Ambersonovi” (1942). Nastavak “Građanina Kejna” doneo je još jednu nepravdu i kontroverzu. Akademija je previdela značaj ovog filma ne nominujući Velsa za najboljeg reditelja.

4. Alfred Hičkok, “Vrtoglavica” (1958). Koliko je Akademija sklona kiksevima najbolje se vidi na primeru Alfreda Hičkoka, koji nikada nije dobio Oskara, ako zanemarimo onog za životno delo. Njegov klasik “Vrtoglavica” nije nominovan za nagradu, a istu sudbinu su doživeli on kao reditelj i glavni glumac Džimi Stjuart.


5. Entoni Perkins, “Psiho” (1960).
Samo dve godine posle “Vrtoglavice”, još jedan film Alfreda Hičkoka nije prepoznat u prvi mah od strane Alademije kao remek-delo. I ne samo to, već je zanemaren i Entoni Hopkins, koji je briljantno kreiranom ulogom zlikovca Normana Bejtsa postavio nove standarde glume.

Boris Jakić

Foto: Screenshot

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.