Nije bilo velikog praska: Svemir je oduvek bio tu i uvek će biti

0

Svi znamo teoriju o čuvenom "Velikom prasku". Po njoj, kosmos je star oko 13,8 milijardi godina i nastao je iz beskonačno male tačke. Tako je barem, između ostalih, tvrdio i Albert Ajnštajn. Danas, dva naučnika obaraju ovu teoriju i tvrde da se Veliki prasak uopšte nije ni dogodio.

Iako je model u većini prihvaćen, niko nije uspeo da objasni šta se desilo u toj „beskonačno maloj tački“, koja je nazvana singularitet, niti šta se događalo pre Velikog praska.

Dvojica fizičara, Ahmed Farag Ali i Sarija Das predstavili su smelu teoriju po kojoj tvrde da kosmos jednostavno nema ni početak ni kraj, a da je priča o prasku netačna.

– Teorija o Velikom prasku je teško dokaziva jer se u proračunima potrebnim za njeno dokazivanje u obzir moraju uzeti beskonačnosti. Drugim rečima, teorija predviđa sopstveni pad. Takođe, ne objašnjava odakle potiče to početno stanje – kaže profesor Sarija Das sa Univerziteta u Letbridžu u Kanadi.

Kako bi rešili taj problem, naučnici su kombinovali opštu relativnost, koja opisuje sile oko nas, sa kvantnom mehanikom koja važi za male objekte.

Termin Veliki prasak skovao je astrofizičar Fred Hojl, a cilj mu je bio da ismeje teoriju koju je postavio Ajnštajn. Vremenom, njegov naziv se ustalio.

Počeli su od jednačina koje je stvorio fizičar Dejvid Bom pedesetih godina, kada je pokušavao da iskoristi kvantnu teoriju umesto klasične u opisivanju najkraćeg rastojanja između dve tačke na zakrivljenoj površini.

Zatim su ih kombinovali sa jednačinama profesora Amala Kumara Rajčaudurija sa Predsedničkog univerziteta u Kalkuti koje su opisivale tečnost sačinjenu od sićušnih čestica koja prožima svemir.

Reč je o kvantnoj verziji gravitacije – gravitonu. Gravitoni su tečne čestice koje nemaju svoju masu, ali utiču na gravitaciju na isti način na koji fotoni utiču na elektromagnetizam.

„Svemir postoji oduvek i zato verovatno nema ni kraj“

Profesor Das i njegov kolega Ahmed Farag Ali sa Benha univerziteta pokazali su da za razliku od klasičnih trajektorija čestica – putanja ka prošlosti ili budućnosti – kvantnim česticama se putevi ne mogu presecati, niti se one ikad susreću.

– Koliko mi vidimo, pošto se različite tačke u svemiru u prošlosti zapravo nikad nisu spajale, on nije imao početak – kaže profesor Das.

Svemir postoji oduvek i zato verovatno nema ni kraj… Drugim rečima, singularitet nikad nije postojao.

Ali, ako Velikog praska nema, kako je izgledala prošlost našeg svemira?

Profesor Das spekuliše da je možda prolazio kroz različite faze skupljanja i širenja.

Na osnovu njegovih pretpostavki možda se može objasniti čak i poreklo tamne materije i energije.

Ove neuhvatljive supstance čine oko 25, odnosno 70 odsto našeg svemira.

– Pokazali smo da je džinovski Boze-Ajnštajnov kondenzat gravitona možda nastao veoma rano ili traje oduvek, a to znači da se isto odnosi i na tamnu materiju i energiju – kaže profesor Das.

Zašto se svemir širi?

Početkom devedesetih godina astronomi su otkrili da se širenje svemira ubrzava u prisustvu tamne energije.

Novi model bi mogao da objasni razloge za to, pošto tečnost (graviton) stvara konstantan pritisak koji širi svemir.

Kada se odredi masa gravitona, naučnici će moći da izračunaju i gustinu tečnosti, koja se podudara sa gustinom tamne materije koja se već opaža.

– Lepo je što tako direktne ispravke mogu potencijalno rešiti mnogo pitanja u isto vreme – kaže Das.

Izvor: Blic

Foto: NASA

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.