Ostrvo sa kog nisam želela da odem: Trizonia me je opila

Više od svega mrzim ideju da bih mogla da odem na putovanje koje mi se neće dopasti, zato stalno skupljam informacije od prijatelja, gde im je bilo lepo, kakva je usluga, kojom agencijom su bili zadovoljni, ko je siguran i pouzdan... Ovaj put sam se oslonila na savet prijatelja - kad god putuje sa ženom, on koristi usluge turističke agencije Byzantine travel, a kako su oboje zahtevni, nisam sumnjala u njihovu preporuku.

Trizonia - ostrvo mira i tišine

Na putovanje sam pošla sa prijateljicom, spakovale smo stvari i termose sa kafom i otisnule se na put. Vožnja je trajala kraće nego što sam očekivala, na graničnim prelazima skoro da nije bilo zadržavanja, a putevi su bili čisti, nigde gužve na vidiku.

Sama ideja odlaska na ostrvo me je odmah kupila, a kad sam se našla tamo oduševila sam se još više, naime, na Trizoniji nema automobila, nema buke i nema štetnih gasova, ovo je ostrvo na kome mi ne bi smetalo da ostanem nasukana!

Nakon što smo kola ostavile na parkingu, sele smo u brodić koji nas je dovezao do ostrva za pet minuta, koliko je vozaču i trebalo da nam kaže da brodom možemo doći do predivnih izolovanih plaža koje drugačije nisu dostupne.

Umorne od puta, samo smo se bacile u krevet.

Sutradan je počelo naše istraživanje ovog malog raja, otkrile smo prodavnicu, pekaru i nekoliko interesantnih taverni i kafića. Gostoljubivost domaćina je bila predivno dopunjena svežom ribom, morskim plodovima i lokalnim vinom.

Narednih dana smo obišle nudističke plaže u skrivenim uvalama, i moram vam priznati, ništa ne prija više od morskog povetarca i sunca na telu.

Na samom ostrvu ima nekoliko zanimljivih plaža, od kojih je samo gradska plaža u luci uređena i na njoj se nalaze suncobrani. Ostale plaže su u uvalama, neuređene, intimne i jedino vama pristupačne, što nas je oduševilo, jer smo često bile potpuno same na plaži.

Naši ljubazni domaćini su nas ponudili krstarenjem malom barkom koje nismo mogle da odbijemo, obišli smo Elleu, Spiliu, Glifadu i plažu Sergulas koja je mene oduševila, i narednih dana smo se na nju vraćale.

Poseta Delfima

Kako smo ipak bile u Grčkoj, čitav jedan dan smo odvojile da provedemo na kopnu, obiđemo čuvene Delfe, odakle su nekada proročice saopštavale sudbinu heroja i volju bogova - samo mesto odiše duhom tih davnih vremena, i teško je bilo napustiti ga.

Nafpatkos - grad zaljubljenih

Najbliži grad je Nafpaktos, i ono što sam prvo primetila, jeste da je kao stvoren za zaljubljene - sa svojom Venecijanskom tvrđavom i zamkom koji vladaju gradom, svetionikom i idiličnim plažama, ovaj grad pored mora ima neku čar kakvu nisam osetila ni u samoj Veneciji, nešto što prosto peva o ljubavi i romantici...

Pocrnele, opijene čistim vazduhom, spakovane za polazak, poslednje veče smo provele na dokovima posmatrajući čarobni zalazak sunca.

Ovo putovanje je bilo odmor za dušu i telo, sad mi teško pada pomisao da ću od ponedeljka morati na posao...