DANAS JE SVETI JOVAN ŠANGAJSKI: Svetac koji je bos hodao Beogradom
U Parizu su ga nazivali Jovanom Bosim jer je često išao bos. Nije se obuvao jer su mu noge stalno bile otečene budući da ga gotovo niko nikada nije video da leži i odmara se. Proglašen je za sveca 1993. godine.
Rodio se 4. juna 1896. godine u Rusiji, u Harkovskoj guberniji u mestašcu Adamovski, kao Mihailo Maksimović. Poticao je iz plemićke porodice, a njegov otac Boris Maksimović bio je srpskog porekla. Porodica Maksimović izbegla je u 18. veku u Rusiju pred najezdom turskih osvajača. Srpski jezik u kući nikada nisu zapostavili. Poznati po pobožnosti, sinu su na krštenju dali ime po svetom Mihailu. Još jedan član porodice Maksimović proglašen je za svetitelja. Bio je to sveti Jovan Tobolski, sibirski misionar.
Godine 1934. postao je episkop Ruske zagranične crkve i poslat je u Šangaj. I tamo je bio neumoran. Kad mu je jednom prilikom noga, usled stajanja, toliko otekla da mu je život visio o koncu, smestili su ga u bolnicu. Izašao je iz bolnice bez dozvole i otišao pravo u crkvu: održao je celo bdenje, a otok je nestao. „Kako je teško otrgnuti se od molitve i vratiti se zemaljskim stvarima!”, govorio je često episkop Jovan Maksimović. Budući da su mu noge od neprekidnog stajanja stalno oticale, često je služio bos. Boreći se sa snom, polivao se hladnom vodom. Nikada nije odlazio ni u goste. Tamo gde treba jednostavno bi se pojavio, ponekad i u neobično vreme - usred noći.
Patio je zbog patnje dece. U Šangaju je osnovao Sirotište svetog Tihona Zadonskog koje je udomilo čak tri i po hiljade dece. Nesrećne i napuštene mališane nalazio je po budžacima šangajskih četvrti izgladnele i bolesne. Teško su ga pogađale i posete duševnim bolesnicima i za njih se posebno molio. Sačuvana su mnogobrojna svedočanstva nekadašnjih smrtno bolesnih ljudi kojima je Jovan Šangajski pomogao. Važio je za iscelitelja i, što je takođe važno - besrebrenika.
Godine 1993. onaj koji je na sebe uzeo najstrože pokore, dobri i ljubazni pastir, utešitelj i misionar, vaspitač omladine, pun blagosti bogoslov i znalac tajni proglašen je za sveca.
Posebno važi kao zaštitnik od saobraćajnih nesreća.
Malo je poznato da je ovaj svetac izvesno vreme posle Prvog svetskog rata živeo u Beogradu, gde se izdržavao prodajući novine na uglu Knez Mihailove i Kralja Petra.