Sinoć otvoren 22. Festival evropskog filma Palić

I da nije dobio nagradu “Aleksandar Lifka”, misao koju je Žilnik izgovorio tokom ceremonije otvaranja Festivala zaslužuje ne samo da bude zabeležena nego i da se nad njom, kada za to budemo imali vremena, malo dublje zamislimo. Preslišavajući se javno na Letnjoj pozornici šta je to uradio u poslednjih pet godina, od kada je na Festivalu dobio “Underground Spirit” nagradu, Žilnik je sećajući se STARE ŠKOLE KAPITALIZMA, JEDNE ŽENE – JEDNOG VEKA, PIRIKE NA FILMU i DESTINACIJE SERBISTANA, sjajno poentirao:

„I onda sam pomislio: šta se tu desilo? Pa, desila se jedna stvar. Samo za ovih pet godina situacija se, kao i sve što se danas dešava u svetu, toliko brzo promenila da neke od tema, sudbina i ličnosti koje su pre samo pet godina bile na marginama, kao što su nezaposlenost, ekonomske krize, pa do migranata, postale su sada teme za prve stranice i prve minute svih svetskih medija. U tom smislu, nisam se ja toliko promenio prema mejnstrimu nego je mejnstrim krenuo ka andergraund filmu.”

Sve što je pre i kasnije rečeno na otvaranju, posredno ili neposredno, uklapa se i u smisao Žilnikovog promišljanja i u duh Festivala.
Tako je, na primer, strani dobitnik „Lifka” priznanja Roj Anderson istakao kako mu je drago što Festival podržava intelektualne, a ne “brutalne komercijalne filmove”, kao i da je potreba za festivalima poput Palićkog danas sve veća.