Danas je Sveta Efimija: Iz njenih mošti je tekla krv koja je lečila bolne

Taj Sabor bi sazvan u vreme cara Markijana i Pulherije 451 god. posle smrti cara Teodosija Mlađeg. Povod za saziv ovoga Sabora dala je jeres Dioskora patrijarha Aleksandrijskog i Evtihija arhimandrita Carigradskog, koji su rasprostirali lažno učenje kao da u Hristu Gospodu nisu bile dve prirode, božanska i čovečanska, no samo jedna, božanska. Na ovome Saboru najvidniju su ulogu igrali Anatolije patrijarh Carigradski i Juvenalije patrijarh Jerusalimski. Pošto se prepirkama i dokazivanjima s obe strane ne može doći ni do kakvog opredeljenog rešenja, to patrijarh Anatolije predloži, da i pravoslavni i jeretici napišu svoje veroispovedanje, pa da ih polože u kovčeg, u kome stajahu mošti sv. Efimije. Na to se svi saglasiše. Dva veroispovedanja budu, dakle, napisana i postavljena na prsi velikomučenice, kovčeg zatvoren i carskim pečatom zapečaćen, još i straža vojnička postavljena. Tada svi provedoše tri dana u postu i molitvi. Četvrtoga dana, kada grob otvoriše, videše pravoslavno veroispovedanje u desnoj ruci svetiteljke, a jeretičko pod njenim nogama. Tako se spor Božjom silom rešiu korist Pravoslavlja.

U vreme cara Iraklija mošti sv. Efimije budu prenete iz Halkidona u Carigrad, u crkvu njenoga imena, blizu hipodroma. Ikonoborni car Lav Isavrjanin naredi te se te mošti bace u more; no čudesnim načinom kovčeg bi prenesen na ostrvo Limnos i položen u crkvu sv. muč. Glikerije. Tek u vreme carice Irine kovčeg s moštima ponovo bude vraćen u Carigrad na svoje staro mesto.Izovih moštiju s vremena na vreme tekla je krv, koja je pomagala bolnim i nevoljnim.

Tropar (glas 4):

Zato što si zavolela Ženika tvoga Hrista, i sveću tvoju svetlu pripremila, zasijavši vrlinama, svehvalna Jefimijo, postala si Njegova nevesta i venac stradanja od Njega primila: Izbavi od beda sve nas koji poštujemo svetu uspomenu tvoju.