Jul najtopliji u poslednjih 130 godina, u avgustu blago zahlađenje a septembar VREO!

0

Ovaj jul jedan od tri najtoplija u 130 godina, stručnjaci upozoravaju na klimatske promene. U avgustu blago zahlađenje. "Pakao" u septembru. Očekuje nas blaga zima. Temperatura za 1,5 stepeni viša nego na početku veka

OVAJ mesec svrstaće se u tri najtoplija jula u poslednjih 130 godina, ali rekordne temperature iz 2012. godine neće biti oborene. Iako sunce prži bez pauze već danima, bez kapi kiše i tek retkim daškom vetra, za meteorologe je jul prirodno najtopliji mesec u godini, a vreline koje bukvalno prže Srbiju, nisu iznenađenje. Stručnjaci ipak upozoravaju da su pred nama sve toplija leta, s obzirom na to da su temperature povezane i sa globalnim otopljavanjem.

Po rečima Stanka Sparavala iz „Meteosa“, period od 15. do 31. jula uobičajeno je najtopliji u godini. I u tom intervalu obaraju se svi rekordi. Već od avgusta dani su kraći i temperature iznad 40 stepeni Celzijusovih nisu očekivane.

Sa jedne strane, to da je jul vreo nije ništa novo, ali činjenica je da se klima menja i da su leta toplija – kažu u „Meteosu“. – Svi toplotni rekordi oboreni su u poslednjih 15 do 20 godina. Osmi mesec 1992. godine imao je prosečnu temperaturu 26,8 stepeni Celzijusovih, a ove godine jun je imao „samo“ 21,7, dok će jul biti među tri najtoplija jula ikada izmerena. Za avgust se očekuje zahlađenje i osveženje, kada će i temperature pasti na podnošljivih do 30 stepeni Celzijusovih. Leto 2012. godine, ipak drži rekord najtoplijeg od kada merenja postoje, sa prosečnom temperaturom 25,7 stepeni Celzijusovih.

PO rečima Gorana Pejanovića, pomoćnika direktora Nacionalnog sektora za klimatske promene, sve toplija leta i u Srbiji mogu da se gledaju i u kontekstu klimatskih promena.

To što se temperature povećavaju iz godine u godinu jeste povezano sa globalnim otopljavanjem, nekontroisanim emitovanjem ugljen-dioksioda u vazduh i svim ostalim elementima koji utiču na klimatske promene – kaže Pejanović.

Temperatura je za 1,5 stepeni veća nego na početku veka, a do 2100. očekuje se da će porasti za još od tri do četiri stepena ukoliko ne dođe do realizacije sporazuma o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte na svetskom nivou. To je velika i ozbiljna promena i podatak koji bi trebalo da zabrine. Možemo da očekujemo da će ovako toplih i toplijih leta u Srbiji biti sve više, jer tendencija jeste na porastu temperature.

Po Pejanovićevim rečima, kao posledica globalnih promena klime registrovane su i promene u intenzitetu i učestalosti pojave klimatskih ekstrema.

PROŠLA, 2014. godina je bila najtoplija godina u svetu otkad postoje instrumentalna merenja, a u Srbiji najkišovitija i druga najtoplija. Ove godine, temperatura okeana u ekvatorijalnoj oblasti Pacifika viša je za dva stepena, tzv. El Nino, što će doprineti povećanju globalne temeperature za 0,1 stepen narednih desetak godina.

U Srbiji je jun 2015. bio veoma topao, a do sada jul ekstremno topao i ekstremno sušan – kaže Pejanović.

Odstupanja temperature su bila za 3-4 stepena viša u odnosu na prosečne vrednosti za period 1981-2010, tako da se ovogodišnji jul približio rekordno toplom julu 2012. Takođe, registrovan je značajan deficit julske količine padavina.

Ovaj jul prolazi uz meteorološku karakteristiku – ekstremno topao, a avgust će biti znatno prijatniji. U Hidrometeorološkom zavodu Srbije pre novembra ne mogu da daju ozbiljnije prognoze za zimu, ali po Pejanovićevim rečima, klimatske promene uslovljavaju da i zime budu sve toplije.

U CELOJ Srbiji se očekuje topao i sušan avgust sa temperaturom vazduha iznad višegodišnjeg proseka za oko tri stepena. Klimatski izgledi pokazuju da će i septembar biti natprosečno topao sa količinom padavina u granicama prosečnih vrednosti u većem delu Srbije. Treba napomenuti da će i pored ovakvih uslova sporadično postojati mogućnost da u planinskim predelima bude više padavina usled razvoja konvektivne oblačnosti i pojave intenzivnih pljuskova.

ZAGREVANjE

– Globalna prosečna temperatura porasla je za 0,8 stepeni u odnosu na predindustrijski period, a u Beogradu, od kada su počela merenja 1888. godine, za više od 1,5 stepeni – kaže Pejanović. – Najviši rast je zapravo zabeležen od 1970. godine, a poslednja dekada je bila najtoplija do sada. Zagrevanje atmosfere prati zagrevanje i povećanje kiselosti svetskog okeana. Smatra se da je u periodu od 1971. do 2010. godine svetski okean akumulirao preko 90 odsto viška energije nastale zbog radijacionog debalansa usled povećane emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Izvor: Novosti

Foto: arhiva/nadlanu

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.