SRAMOTA U BEOGRADU: Zabranili joj da uđe u autobus jer je bila sa bebom u kolicima

0

Da nije lako biti majka u Beogradu uverićete se kada čujete šta se dogodilo jednoj majci koja je pokušala da uđe u autobus na liniji 85.

Blog jedne Beograđanke izazvao je burne reakcije. Ona tvrdi da je je izbačena iz autobusa na liniji 85 jer je bila u društvu rođake koja ima bebu.

„Pre nekoliko dana mi se desilo nešto neverovatno. Veoma uznemirujuće. Moja rođaka, njena šestomesečna beba u kolicima i ja čekamo gradski prevoz u Zemunu.

Dolazi autobus, broj 85. Nije niskopodni. Ona ulazi na prednja vrata a zatim nas dve pokušavamo da uguramo kolica i bebu u autobus. U tom trenutku, ustaje vozač. Ja, naivno, zaključujem da ustaje da bi nam pomogao, jer se mučimo sa kolicima.

Kreće vika: “Zabranjeno je sa kolicima u autobus! Mogu da zovem policiju! (Zašto policiju?! Koje krivično delo je u pitanju?) Izađite napolje, mene mogu da kazne, ugrožavate bezbednost tog deteta.”
Rođaka: “Kako mislite da se prevezem do kuće sa detetom?”
On: “Ne zanima me, izađite napolje.”
Ja: “Kako se Vi zovete?”
On: “Dragan, što?”
Ја: “Samo da znam na koga da se žalimo.”

Pogledala sam po internetu i našla propis po kome je Odlukom o javnom linijskom prevozu, članom 38, propisano da putnik u vozilo javnog prevoza može uneti dečja kolica i drugi prtljag koji svojim dimenzijama i svojstvima ne ugrožava sigurnost putnika. Dakle, nije precizirano da li kolica moraju biti sklopljena ili ne. Pravilnikom o obavezama saobraćajnog osoblja GSP propisano je pak da putnik može uneti u vozilo sklopljena dečja kolica. Na drugom mestu, u odgovoru GSP-a na žalbu putnika, piše da oni savetuju roditelje da majka ili neka druga osoba drži dete u naručju dok neko sklopi kolica, jer bezbednost deteta nije osigurana u kolicima, iako je dete vezano kaiševima, a kolica zakočena.

Odakle da počnem.

1. Šta znači savetuju roditelje? Da li je to preporuka ili obaveza roditelja? Da li moram da sklopim kolica ili ne moram?

2. Šta znaci da majka ili neka druga osoba drži dete u naručju dok majka sklapa kolica? Koja druga osoba? Neko lice koje svaka majka ima pri ruci ako je krenula autobusom sa detetom? Možda NN lice sa stanice, možda veoma ljubazni i predusretljivi vozač Dragan? Nadaleko je poznato da deca obožavaju da ih nepoznata lica drže u naručju, dok im majka na punoj stanici sklapa kolica. Dalje, valjda, supermajka, po savetu pravilnika GSP-a, uzima kolica od 7 kg u jednu, dete od 7 kg (ili sl.) u drugu ruku, a slobodnim rukama i laktovima pravi prostor za ulazak u vozilo, otkucava kartu, parkira kolica i seda na sedište koje je već čeka slobodno. Dragan, naravno, čeka da se sve ovo završi, pa tek onda pokreće vozilo.

Prema aktuelnim podacima, u Srbiji se godišnje rodi nešto više od 65.000 dece. Dužni smo da im obezbedimo podjednaka prava na život.

3. Šta znači bezbednije je za dete da se vozi u naručju nego u kolicima? Kako je to moguće, imajući u vidu propis o vožnji dece u kolima? Ako je obavezno da vozite vezano dete u kolima, na zadnjem sedištu, u sertifikovanom sedištu za dete, kako je sasvim drugi propis moguć za gradski prevoz? Ukoliko ste bilo kada vozili dete na zadnjem sedištu automobila, u krilu, pri šemu ste vi bili vezani sigurnosnim pojasom, znate da je to toliko nebezbedno da bi najmanji saobraćajni incident doveo do povrede deteta. Dakle, ako vas zaustavi policija u vozilu, naplatiće vam kaznu, napravili ste prekršaj, a ako vozite i sebe i dete nevezano u vozilu GSP-a ponašate se po Pravilniku i sve je u redu?

Kako to izgleda u praksi. Majka seda, nevezana za sedište, stavlja dete u krilo. Pri čemu, GSP valjda odlično zna da su deca veoma poslušna ljudska bića koja, kada ih zamolite, mirno i dostojanstveno sede u krilu, bez ikakvog mrdanja ili ustajanja, dok im ne date dozvolu da nastave da se mrdaju, odnosno baš do onog trenutka kada se završila vaša uzbudljiva vožnja, vi ustali sa sedišta, u jednu ruku uzeli kolica od 7 kg a bebu u drugu, slobodnim rukama se probili do izlaznih vrata, dali dete nepoznatom licu, mozda ljubaznom i predusretljivom vozaču Draganu (koji je zaustavio vozilo i upravo ustao sa svog radnog mesta da pomogne), otvorili kolica, preuzeli nazad dete i dali mu dozvolu da mrda rukama i nogama.

4. Šta savetuju onima koji imaju blizance? Možda da vode dva puta po jednu osobu koja će držati dete dok oni sklapaju kolica? Ili prosto da koriste ljubaznost vozača Dragana?

5. Oni koji imaju decu sa invaliditetom svakako neka odmah odustanu.

Zaista smatram da se ovom temom, koja se tice na hiljade roditelja koji žive u Beogradu, moraju pozabaviti GSP i stručnjaci za bezbednost, udruženja roditelja i svi koji žele da koriste usluge gradskog prevoza.

Ili prosto da prestanete da vodite dete kod lekara? Mislim, ne možete u autobus.

Ako je priča ove Beograđanke istinita ne preostaje nam ništa drugo nego da se zapitamo kakvi smo to ljudi postali kada imamo ovakav odnos prema ženama sa decom u kolicima, koje MORAJU da se prevezu gradskim prevozom?

Foto: Nadlanu

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.