MALI DIV IZA STAKLA INKUBATORA: Ispovest majke dečaka rođenog u 5. mesecu trudnoće

0

Dvadesetpetogodišnja Kristina Bačlija iz Beograda je 13. januara postala mama malog Konstantina koji je na svet došao posle samo 5 meseci provedenih u majčinoj utrobi. Ovo je njihova priča.

Na današnji dan, 17. novembra, obeležava se Svetski dan preveremeno rođene dece. U Srbiji se svake godine prevremeno rodi čak 4.148 beba, a u svetu oko 15 miliona beba dođe na svet pre termina. Isto toliko roditelja dane, nedelje i mesece provode posmatrajući svoju tek rođenu decu kroz staklo inkubatora, i nadajući se da će ih ponovo držati u svom naručju. Žive i zdrave.

O “Malim Divovima”, kako se simbolično nazivaju ovi mali ljudi ali veliki heroji, ne piše se mnogo. Ili možda nedovoljno.

Kristinina trudnoća tekla je bez komplikacija, barem su tako pokazivali nalazi. Međutim, u 5. mesecu došlo je do prevremenog porođaja uzrokovanog, kako je tek kasnije ustanovljeno – ešerihijom.

“Konstantin je rođen u 23. gestacijskoj nedelji, u mom 5. mesecu. Prvo što su mi lekari saopštili jeste da je reanimiran, da je u vrlo teškom opštem stanju, da je potpuno nezreo i da je pod znakom pitanja hoće li preživeti. Na rođenju je imao samo 560 grama i 28 cm. Drugog dana po rođenju, iz porodilišta je prevezen na Institut za neonatologiju”, počinje Kristina svoju priču.

“Komplikacija je bilo toliko da ne mogu sve ni da ih nabrojim. Krvarenje na mozgu, infekcije, povišen šećer, retinopatija (oblik oštećenja mrežnjače oka). A najteže je bilo prihvatiti trenutak kada sam čula da gubi na gramaži i kada su mi lekari rekli da je težak svega 460 grama.

Prvih nekoliko dana proživljavali smo pakao. Strah. Ali, kada je preživeo svojih prvih sedam dana rekla sam sebi da nema više tuge. Od tog trenutka sam počela da verujem samo u njega. Svakog sledećeg dana sam na Institut dolazila nasmejana, vesela, radovala se svakom gramu koji je dobio. Ne postoje reči kojima bih vam opisala tu sreću kada vam kažu “Mama, pa vaš sin je napredovao 15 grama!“ Svaki dodatni mililitar mleka – značio je.

Kako se situacija kretala nabolje, pored sve pozitivne energije i nade koju mi je ulivao moj sin počela sam i da radim. Prijatelji su mi bili velika podrška, ali najviše moj muž Valentin i moja mama, kao i baka i deka.“

Ova hrabra mama ima samo reči hvale za lekare i medicinske sestre sa Instituta za neonatologiju, čija stručnost ali i podrška i topla reč roditeljima neizmerno znače.

“Moje iskustvo sa medicinskim osobljem je neverovatno, takvi ljudi se retko rađaju. Svi su prepuni strpljenja, spremni za razgovor i podršku. Lekari koji tamo rade su dar od Boga , a divne sestre se po ceo dan i noć brinu o bebama. Ne znam više ni kako da izrazim svoju zahvalnost tim divnim ljudima.”

Nakon 145 dana provedenih u Institutu, 8. juna 2015. Konstantin je sa dva kilograma, 875 grama i 47 cm, došao svojoj kući.

“Nas niko nije plašio time da će dete možda imati teške posledice, ali lekari su morali da nas pripreme na tu mogućnost koja je stvarna i realna. I da, jesam bila uplašena i dalje sam po malo, ali moja vera u njega je jača od svega, jer evo do malo pre sam ga skidala sa plafona”, kroz osmeh priča Kristina.

Mali Div Konstantin je pre 4 dana napunio 10 meseci, i sada već teži preko šest kilograma.

“Kole je sada živahan, veseo, smeje se, stavlja nogice u usta, guče, skoro i da priča, jede sve normalno… Ali borba sa okicama još traje. On odlično vidi, ali tu dijagnozu (retinopatiju) i dalje lečimo i verujemo da će se uspešno otkloniti. Sve ostalo moramo da čekamo, to će se pokazati u toku njegovog odrastanja i napredovanja.”

J. Kos

Foto: Privatna arhiva

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.