4 STVARI KOJE NE SMETE ZABORAVITI: Da li ste spremni za Badnji dan i Badnje veče

0

Dan pre Božića praznuje se sa podjednakom važnošću kao i najveći hrišćanski praznik.

Badnji dan je posan dan, što znači da su oni koji tvrde da su hrišćani obavezni da poste. Ručak je podjednako važan kao i badnja večera, i on obavezno treba biti posan. Ovo je ujedno i poslednji dan Božićnog posta.

Glavni događaji ovog dana su: unošenje badnjaka, badnjedanska večera, odlazak u hram na ponoćnu službu, Božić Bata.

Najprepoznatljiviji božićni simbol kod Srba jeste badnjak.

Običaji nalažu da se zajedno sa badnjakom unosi i slama. Slamu unosi domaćin, a domaćica je prosipa po kući.

Tako je nekada bilo, a danas bi badnjak trebalo da stoji, ako je moguće, na istočnom zidu pored ikone. Ispod ikone se nalazi posuda s malo pšenice, slame, oraha u ljusci, grančicama badnjaka i drena. Ovo su simboli duhovnosti, plodnosti i zdravlja.

Sve što se stavlja na porodičnu trpezu predstavlja želju za blagostanjem i dobrim životom u kući.

Božićna sveća, sito ili tepsija u koju domaćica stavlja voće, sveže (jabuke, banane) koštunjavo (orahe, lešnike) i suvo ( suve urme, smokve, šljive, grožđe), žito, kukuruz i metalni novac su nezaobilazni deo praznične trpeze.

Možete je i ukrasili sa malo slame i badnjaka, koji se nalazi u gotovo svakoj dekoraciji za Božićne praznike. Badnjak treba da sačinjava grančicu hrasta, drena i slame. Slama je važna jer simboliše Isusove jasle, jer je Isus odmah po rođenju stavljen u slamu. Drenova grančica simbolizuje zdravlje, žito izobilje plodova zemaljskih, med simboliše duhovnu radost.

Badnjak se sve do večeri drži napolju ili u predsoblju kuće, a tek na Badnje veče se unosi u kuću kada se premazuje medom i vinom i posipa se žito po njemu.

Rano ujutru domaćica mesi Božićni kolač. Za Badnje veče, mesi se česnica bez kvasca, s orasima i mazana medom, koja se ne seče nego lomi.

Badnja večera je strogo posna. Sprema se badnjačka pogača, obična pogača bez kvasca, pržena riba, pasulj prebranac, vino, med, žito. Takođe, na trpezi se nalazi razno voće – kruške, pomorandže, suve šljive, urme, suvo grožđe, badem, lešnik, orasi.

Obavezno se jede na podu na prostrtoj slami, a ne za stolom kako se praktikuje u gradovima.

Pred tako pripremljenom večerom, domaćin se prekrsti i izgovori molitvu. Pogaču nudi svim ukućanima uz vino i zdravicu.

Srpski običajni kalendar kaže da suština badnjedanske večere nije u obilnoj hrani već u duhu bratske ljubavi koju iskazujemo jedni prema drugima. – See more at: /pocetna/zivot/zanimljivosti/OBICAJI-KOJI-SE-MORAJU-ISPOSTOVATI-Sta-treba-da-sadrzi-badnja-vecera-i-koje-reci-se-tada-izgovaraju.a-274935.299.html#sthash.INW7P44v.dpuf

Badnja večera je strogo posna. Sprema se badnjačka pogača, obična pogača bez kvasca, pržena riba, pasulj prebranac, vino, med, žito. Takođe, na trpezi se nalazi razno voće – kruške, pomorandže, suve šljive, urme, suvo grožđe, badem, lešnik, orasi.

Prema starim običajima, obavezno se jede na podu na prostrtoj slami, a ne za stolom kako se praktikuje u gradovima.

Pred tako pripremljenom večerom, domaćin se prekrsti i izgovori molitvu. Pogaču nudi svim ukućanima uz vino i zdravicu.

Srpski običajni kalendar kaže da suština badnjedanske večere nije u obilnoj hrani već u duhu bratske ljubavi koju iskazujemo jedni prema drugima.

Običaj je da se na Badnje veče ne izlazi iz kuće, odnosno da se to vreme provodi sa porodicom, dok za Božić valja posetiti ili primiti u goste ljude koji su nam bliski i koje volimo, a koji nisu članovi porodice, ili im makar poslati čestitku.

Na badnjoj večeri treba da budu svi članovi porodice. Po pravilu, porodica se okuplja kod roditelja, ili kod nekog drugog člana koji ima najbolje uslove stanovanja.

Moguće je i da se svake godine okuplja kod drugog člana porodice ili uvek kod istog, što je stvar porodičnog dogovora. Božićni praznici su prevashodno porodični praznici i slave se u proodičnom domu.

Pesmom „Rođenje Tvoje“ završava se Badnji dan. Tokom noći, kuću će na veliku radost dece posetiti i Božić Bata. On je u noći između Badnjeg dana i Božića posećivao svaku kuću koja je slavila Božić i ostavljao blagoslov.

Božić Bata, koji je nepravedno zapostavljen i skoro u potpunosti zaboravljen u srpskoj tradiciji, spadao je u dobronamerna božanstva koja su posebno volela decu. Njegov nečujni i neprimetni dolazak u kuću u potpunosti odgovara jevanđeljskim rečima: „Blago slugama onim koje gospodar došavši nađe budan“.

Badnji dan je posan dan, što znači da su oni koji tvrde da su hrišćani obavezni da poste.

Ručak je podjednako važan kao i badnja večera, i on obavezno treba biti posan. Ovo je ujedno i poslednji dan Božićnog posta.

Glavni događaji ovog dana su: unošenje badnjaka, badnjedanska večera, odlazak u hram na ponoćnu službu, Božić Bata.

DANAS JE TUCINDAN: Šta treba uraditi dva dana pred Božić

Najprepoznatljiviji božićni simbol kod Srba jeste badnjak.

BOŽIĆNA TRPEZA: Praznik je nezamisliv bez ovih stvari

Običaji nalažu da se zajedno sa badnjakom unosi i slama. Slamu unosi domaćin, a domaćica je prosipa po kući.

Tako je nekada bilo, a danas bi badnjak trebalo da stoji, ako je moguće, na istočnom zidu pored ikone. Ispod ikone se nalazi posuda s malo pšenice, slame, oraha u ljusci, grančicama badnjaka i drena. Ovo su simboli duhovnosti, plodnosti i zdravlja. – See more at: /pocetna/zivot/zanimljivosti/4-SIMBOLA-BADNJEG-DANA-Gde-treba-da-stoji-badnjak-i-sta-se-jede-za-rucak.a-274927.299.html#sthash.vVw4pCGV.dpuf

Foto: yayimages

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.