TUŽNA BEOGRADSKA PRIČA: Gospodin Ramadanov s krovom od zvezda

0

Jašar Ramadanov je jedan od nas. Beograđanin. Živi u širem centru. Zamalo, za nekih 150 metara, pa u krugu dvojke. Na njegovoj kući nema vrata i prozora. Zapravo ima prozore, ali bez stakla, tako da mu svi, od košave do golubova i mačaka ulaze kad im se prohte u životni prostor.

U minijaturnom parku oivičenom s tri ulice, Dalmatinskom, Vojvode Brane i Ruzveltove, jedan naš sugrađanin živi poslednje četiri godine. Danas je toplo za januar. Ima više od 15 stepeni. Ali pre samo nedelju dana bilo je minus 12. I tada je gospodin Ramadanov bio u svojoj improvizovanoj kući kroz čiji krov se vidi nebo. I zvezde kad je vedro.

Prišao sam mu danas. Pružio mu ruku da se rukujemo i upoznamo. Iznenadio se nenaviknut da se ljudi tako ophode prema njemu. Upitao sam ga treba li mu nešto. Možda topla odeća ili hrana. Ništa mu ne fali, kaže uz iskren osmeh. Video sam da puši, pa sam mu ponudio novac. Uzeo je jednu novčanicu vrativši mi dve. Dovoljno mu je, kaže. “Čuvaj se. Čuvaj oči. Posebno njih”, rekao mi je na rastanku.

Kad bude padala kiša, vejao sneg, košava čistila misli i ledila krv, setite se našeg sugrađanina, gospodina Ramadanova. Niko drugi ga se neće setiti. Ljudi koji vode državu i institucije neće. To je izvesno. Setite se čoveka čiji je krov nebo iznad nas. I zvezde kad je vedro.

Boris Jakić

Foto: Nadlanu

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.