SA DEDOM MI JE NAJBOLJE: Iskusan je i zna šta želim

0

Naš odnos je pun razumenvanja, za razliku od ovih mlađih koji traže samo jedno.

Mnogo mi je teško. Zato vam i pišem. Nemam kome da se izjadam. Živim sa mužem i njegovima u njihovoj porodičnoj kući. To je selo blizu Paraćina. Mnogo nas je pod jednim krovom. U braku smo dve godine i još nemamo decu. Ne ide nam. Pokušavamo, ali ne uspevamo. Sad smo krenuli po lekarima, jer me njegovi stalno pritiskaju kako još nisam zatrudnel.

Pored njegovih roditelja i nas u kući su joj njegova sestra s detetom, baba, deda i prababa. Čertiri generacije u istom prostoru. Ne mogu da se žalim, ništa mi ne nedostaje, osim poštovanja. Radim po ceo dan, kao i svi, ali meni se pričinjava da ja najviše. Najviše me kinji svekrva i zaova. Sve što uradim nije im dobro. I dok moj mušž ćuti, smatra da je to prirodno, u zaštitu me jedino uzima deda.

Juče je lupio štapom kad me je svekrva napala. Rekao je da je i ona došla sa strane u našu kuću, ali da je niko nije maltretirao. Odmah je zaćutala. Isplakala sam se. Došao je deda u podrum gde sam plakala. Tešio me i rekao da se ne nerviram, da će doći sve na svoje mesto kad rodim, a da je Milenko, moj muž a njegov unuk, još mlad i da će se on nametnuti kao autoritet. Prijaju mi dedine reči, kad sam s njim u društvu meni je najbolje. Iskusan je, ima mnogo pameti. Plačem svakog dana, ali volim Milenka i dedu, pa znam da će biti bolje.

Foto: Yayimages/Ilustracija

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.