Sedam minuta manje

0

Duvan kao moda, potreba, opsesija …

Grčka, Turska, pa Srbija. Nije reč o životnom standardu, FIFA rang- listi ili uspešnosti – radi se o tri zemlje koje imaju naveći broj pušača u Evropi

Da li zbog izvesne doze „ludosti“ ili čuvenog inata, na Balkanu se nisu primila upozorenja ozbiljnih naučnika da svaka popušena cigareta smanjuje život za sedam minuta. Pod šifrom „ F 17” u psihijatriji se označava nikotinska ovisnost, koja je posle heroinske najjača.

Od dima se sve navedeno u Srbiji još ne vidi. Do tradicije, pa i pušačke se jako drži – burmutice, lule, čibuci, cigarluci, tabakere, pepeljare, napravljeni s toliko truda i ljubavi mogu se naći, uglavnom, u muzejima na Balkanu. Dok su Indijanci nestajali, pa i sa njima ritualna „lula mira“ u srpskim narodnim pesmama Kraljević Marko je počinjao da puši i bije Turke što mu nisu dobro napunili lulu duvana. I fotografije su ovenčale ljubav prema cigarama – na staroj fotografiji, iz neke 1948. godine, doktor u belom mantilu meri pritisak čoveku s šajkačom, pacijent ne ispušta cigaretu iz usta.

Priča o Marku Kraljeviću i Turcma je, naravno plod narodne mašte, jer na Balkanu u vreme Marka Kraljevića još nije bilo duvana, koji je stigao u Srbiju početkom 17. veka. Fotografija iz 1948. godine je istinita i mogla se videti na izložbi o duvanu u Etnografskom muzeju.

Duvan je insekticid i jednogodišnja zeljasta biljka, čiji se listovi koriste za pušenje. Domovine duvana su Amerika i Australija. Duvan je žvakan, ušmrkavan, seckan za lule, uvijan u kukuruzovinu i na koncu u papir. „Najzaslužniji“ za prodor duvana na evropsko tlo je Kolumbo, koji ga je doneo posle ekspedicije na ostrvo San Salvador. U međuvremnu je, i pored zabrana i drakonskih kazni (u nekim državama su korisnici duvana sakaćeni i čak ubijani), duvan „procvetao“, najviše zahvaljujući ekonomskim interesima proizviđača. Duvan je i postao bitan za ekonomiju Evrope, a broj ovisnika sa u međuvremenu povećavao.

Da sve dolazi iz glave, potvđuje nam lekar specijalista Zavoda za bolesti pluća i zaštitu od TBC u Beogradu Dejan Dabić, koji radi i u Savetovalištu za odvikavanje od pušenja Zavoda, koje vodi lekar specijalista Zorica Plavšić.

– Duvan se najpre ostavlja u glavi. U naše Savetovalište dolaze i ljudi u osmoj deceniji života, sa pušačkim stažom od 40 godina koji uz jaku volju uspevaju da ostave duvan. Imali smo slučaj jednog deke, čoveka od oko 70 godina, koji je ostavio cigarete zato što unuk nije hteo da se s njim igra, jer je smrdeo na duvan. S druge strane, imate primer glumca Branislava Lečića, koji je propušio za potrebe snimanja serijala o pesniku Aleksi Šantiću, kad je okončao snimanje serije, ostavio je cigarete“ – ispričao nam je doktor Dabić.

Lakše se diše

Pretpostavlja se da puši svaki drugi odrasli muškarac, svaka treća žena i svako četvrto dete u Srbiji. Lekari su kad je konzumacija duvana jasni – nikotin je jedan od glavnih uzroka pojave kancera. U njemu je oko 50 do 60 odsto kancerogenih materija, tumor pluća u oko 80 odsto slučajeva imaju ljudi s višegodišnjim pušačkim stažom. Trudnice pušači uglavnom se porode pre vremena, a deca majki pušača najčešće pate od alergija. U Srbiji se s pušanjem počinje oko petog razreda osnovne škole, a u poslednje vreme je uočen i porast devojčica pušača.

Skoro cela nacija kašlje, a u siromašnoj Srbiji se, svake godine na cigarete potroši 1,5 milijardi evra, dok se u Fond za zdravstveno osiguranje za lekove izdvoji deset puta manje sredstava. Pod pritiskom ovih činjenica, željom da se i u Srbiju uvedu evropske norme u Zavodu deluje Savetovalište za odvikavanje od pušenja.

– Pohađanje kursa je besplatno. Nastava traje sedam dana u prostorijama Zavoda. Na odvikavanju od pušenja radi tim lekara specijalista pulmologa, alergologa, defektologa, neuropsihijatara, internista, pedijatara. Uspešnost izlečenja je 60 odsto – kaže doktor Dejan Dabić.

Nikotinski apstinencijski sindrom počinje sat vremena nakon poslednje cigarete, a vrhunac dostiže u prvih 24 časa. Ispoljava se žudnjom za nikotinom, razdražljivošću, nemirom, anksioznošću, usporenjem srčanog rada.

– Savetujemo pacijente kako da se izbore sa apstincijalnom krizom i kako da je ublaže. Najvažnije je da se kad se oseti “žeđ za nikotinom” izdrži prvih pet minuta i da se ne zapali cigareta. U međuvremenu je dobro da se čovek fizički angažuje, pije vodu, pa i da se moli ili meditira, samo da odvrati misli od cigarete – kaže Dabić.

Pomažu i brzo hodanje, kupke, tuširanje, izbegavanje kafe, jakih čajeva, konzumacija dosta tečnosti, voće, povrće, integralne žitarice, treba smanjiti unos šećera, belog brašna, alkohola…

Na našem tržištu, pored flastera i žavaka od nedavno postoji i lek za ovdvikavanje od pušenja “Zyban”.

– Aktivni princip “Zybana” je bupropion, koji se već više od dve decenije koristi kao antidepresiv na tržištu SAD. Uočeno je da tokom njegove primene depresivni pacijenti prestaju da puše. Jedni problem upotrebe ovog leka je njegova cena – 50 evra po jednoj kutiji leka. “Zyban” treba koristiti osam nedelja, što znači da je potrebno kupiti više od jedne kutije leka. Terapija se ne sme prekidati, jer je toliko vremena potrebno da se izbegne apsistencijalni sindrom – objašnjava doktor Dabić.

Pre svega, bitno je postojanje svesti o štetnosti duvana, prema priznanju doktora Dabića i među medicinskim osobljem ima dosta konzumenata duvana.

Zakoni i „zakoni“

-Viđao sam trudnice koje su pušile i dojile bebu, čuo sam za lekara pušača, koji je toliko kašljao da niko od pacijenata nije hteo da uđe na pregled, čekali ljudi pola sata, on izašao na hodnik i pitao “zašto niko ne ulazi”, a pacijeti odgovorili da su mislili „da je u ordinaciji bolesnik”. Najmlađi kod mene registrovan pacijent imao je 11 godina, on je ozbiljno pušio, prilikom pregleda, uočeno je da nije nešto u redu i tek na insistiranje mene i roditelja, dečak je priznao da puši – ispričao nam je doktor Dabić.

On je najavio da je sa grupom svojih kolega pokrenuo i akciju zabrane pušenja tokom vožnje. Ovaj predlog je prihvaćen od nadležnih ministarstava, tako da će vožnja uz pripaljenu cigaretu od septembra biti kažnjivo delo.

Od 2004. godine u devet država – Irska, Italija, Malta, Norveška, Švedska, Malta, Novi Zeland, Belgija, Urugvaj i Slovenija, pušenje je zabranjeno na radnom mestu, restoranima, kafićima I barovima. U Škotskoj delu Velike Britanije, nekim državama SAD… pušenje je zabranjeno na većini javnih mesta. U Francuskoj je zabranjeno od ove godine pušenje na poslu, a pretpostavlja se da će zabrana obuhvatiti i kafiće. Slično je u Velikoj Britaniji. U Španiji, pušač sme da se prepusti svojoj strastnoj navici u barovima i kafićima manjim od 100 kvadratnih metara.

Ostaje da se vidi kako će se Srbija, u kojoj prema poslednjim podacima, ima oko tri miliona pušača, izboriti sa zakonima. Neće valjda biti kao u Kragujevačkoj Jasenici, gde se prema pisanju Jeremije Pavlovića duvan cenio više nego hleb, a pušili su svi. Duvan je bio veoma skup porok, trošilo se više od polovine kućnog bužeta na njega, pa su žene tražile i od vračara da im pomognu u odvikavanju muževa od duvana. Uobičajen, ali ne uvek i efikasan lek, bio je da se duvan poprska ježevom mokraćom. Neko je umakao cigaretu u mleko, pa je sasušenu davao pušaču.

Javljaju se i pokreti za zaštitu prava pušača, negde se najavljuju čak i pušačke parade, a u svetu se brakovi razvode zbog opesivne upotrebe nikotina.

U Srbiji su pušile mnoge istorijske ličnosti, lula kneza Miloša, tabakera kneza Mihajla ili muštikla Josipa Broza, deo su muzejske kolekcije. Nadajmo se da i nastojanja da se ograniči upotreba duvana neće ostati na nivou muzejskih eksponata. U Srbiji još nijedna duvanska kompanija nije odgovarala, za smrt dugogodišnjeg konzumenta duvana.

Škola za odvikavanje od pušenja, Gradski zavod za bolesti pluća i zaštitu od TBC, Rifata Burdževića 33. telefon 011 24 12 466

Danijela Tadić

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.