Sejo Sekson (Zabranjeno pušenje) pred koncert u Domu omladine: Neletov duh se prenosi i kroz nove pesme

0

Zabranjeno pušenje će u četvrtak, 29. novembra (21 h), na datum kad se svojevremeno slavio Dan republike koji su opevali, održati u Domu omladine beogradski koncert, prvi samostalni posle tri godine. U holu DOB-a postavljena je i izložba posvećena Novom primitivizmu – sve u svemu, mnogo je tema, a Sejo zahvalan sagovornik, pa ćemo intervju podeliti u dva dela. Pred vama je prvi…

Izložba posvećena Novom primitivizmu, sa mnoštvom slika, predmeta, novinskih isečaka i sličnih stvari iz perioda kada je taj pravac bio okidač urbanog i zamajac duha u Sarajevu osamdesetih, biće otvorena sve do koncerta Zabranjenog pušenja (četvrtak, 21 h), a „vrpcu su presekli“ zajednički fromtmen Pušenja Sejo Sekson i Zenit Đozić, jedan od osnivača Top liste nadrealista„.

Imam priliku da otvorim, ne baš Olimpijske igre, ali ovu lepu, malu izložbu koja se zove 'Novi primitivizam za početnike', i koja služi, u prvom redu, da mi ne postavljate više pitanja kako je to bilo i šta se radilo„, nasmejao se Sejo, i nastavio 'zvaničan govor': „Želimo da se setimo i ljudi koji nisu toliko eksponirani poput Neleta, Elvisa, Zene, a takođe su davali svoju krv i znoj. Mi kao Zabranjeno pušenje nikad nismo ni sanjali da ćemo biti u toj teškoj ligi dok smo svirali u garaži. Svako normalan ni ne bi sebi davao velike šanse tamo gde igraju Bijelo dugme, Azra, Haustor i ostali velikani jugoslovenske muzike. Ovde ima nekih fotografija, tekstova kojih govore o tom nekom našem ludilu i vremenu kada smo jedino i mogli, iz svog neznanja i neiskustva, verovati da znamo šta je život. Danas bih se teže odlučio na takve izjave. Novi primitivizam je bio naša mladost, i oprostite nam na svemu što ste, u to vreme, preživeli od nas, ali, verujem da je bilo i dobrih stvari. Mislim da, posle Novog primitivizma, ni Sarajevo kao grad, ni Jugoslavija, ni celi region više nisu bili isti. Možda je rokenrol baš tada prvi put došao do neke široke publike“.

Nedugo zatim, krenula je priča za NaDlanu…

Zagolicao si javnost izjavom da je „Neletova radna knjižica još kod vas„, a s obzirom da on, trenutno, kad je muzika u pitanju, miruje, to je podgrejalo priču da bi možda, posle svega, ipak moglo da dođe ponovo do okupljanja ?
Nikom ne pada na pamet da mininalizuje našu saradnju i sve ono što smo uradili, a Nele je za ovaj bend najviše učinio. Mi, međutim, imamo problem da nam se stalno pojavljuju ti dupleksi. Dva Pušenja, dva Elvis. J. Kurtovića, sad dvoje Nadrealista… Deo ljudi koji živi ovde u Beogradu, iz nekog razloga, ima odnos prema Sarajevu koji je, za mene, prilično čudan i neshvatljiv, a to je da ne žele tamo da se pojavljuju. Shvatam da je u tom gradu bilo traumatičnih iskustava i životnih priča, ljudi koji žive u Beogradu nisu izuzetak, ali, smatram da se jedan grad ne može generalizovati na osnovu loših iskustava“.

Sejo u dahu nastavlja:
„Mislim da ne postoji razlog zašto se ne bi tamo pojavili, videli svoje prijatelje, rodbinu… Zato danas imamo takve projekte da se deo realizuje u Beogradu, deo u Sarajevu… Mislim da je to velika šteta, ne vidim zašto da se čovek odrekne mesta gde se rodio. To je, za mene, predramatična odluka za nešto što Sarajevo nije zaslužilo. Ne smemo da zaboravimo da smo na pričama tih ljudi, na humoru tog grada, u jednoj specifičnoj atmosferi koja nije samo dobra, nego, istovremeno, nekad i vrlo skeptična i negativna, mi svi nastali i uspeli, u krajnjoj liniji. Deo naše ekipe ima, nažalost, drugačije mišljenje o tome i to je razlog zašto ne sarađujemo, ali, ponavljam, svako je tu imao svoj doprinos koji niko ne može da ospori“
.

Da li si nekad zamislio kako bi Nele funkcionisao u nekoj od novijih pesama, koja bi mu najviše „legla“ ?
„Nema šta da zamišljam, ja sve to znam. Mi i danas pišemo na taj način, za tu ulogu. Pušenje je stvorilo takav stil da i dan danas… mada sam ja drugačiji čovek. Lep sam, visok, atraktivan, vrlo zanimljiv ženama, manekenkama, misicama, za razliku od njega koji je populistička ličnost (smeh)… Većina repertoara se piše na stari način. Stvoren je takav lik i, bez obzira ko ga tumači, Neletov duh se prenosi kroz pesme. Sve to što danas radimo bi bez problema funkcionisalo i sa njim“.

Zaokružujete priču oko izuezetno uspešnog albuma „Muzej revolucije„. Sećam se kada ste, slično sadašnoj situaciji, finalizovali promociju prethodnog, duplog CD-a „Hodi da ti čiko nešto da„, zasvirali drugi beogradski koncert, nije bilo nijedne pesme sa „Čike“ – da li će ih sada biti sa „Muzeja“ ?
Mi nemamo repertoar, set listu… Izađemo na stejdž i ni sami ne znamo šta ćemo da napravimo. Pokušavamo da nekim svojim 11. čulom osetimo atmosferu, feeling publike, i uradimo maksimum u toj situaciji„.

Dom omladine, ali 2003, prvi vaš dolazak posle svega što se dešavalo, nova postava… Poluprazna hala koju danas zovemo „Amerikana“, slika nije bila baš vesela. Avgust 2012, Beer Fest, i vi pred 130.000 ljudi. Da li ste pre devet godina posumnjali da ikad više možete da napravite priču u Beogradu, ili nadu niste gubili ?
Naš bend je tada ovde bio na početku, bez obzira što smo mi već tri, četiri godine revitalizovali celu priču i imali nekoliko dobrih izdanja, regionalne hitove 'Jugo 45', 'Možeš imat moje tijelo', 'Karabaja'… Nema loših bendova, ima samo prevelikih dvorana. U tom trenutku je naše prisustvo ovde, vrtenje pesama bilo takvo kakvo jeste. Nikad nismo imali paniku od male posete – važni su oni ljudi koji su došli, a ne oni koji nisu, to često ljudima u poslu nije jasno. Naš svaki koncert iza toga je bio i bolji i posećeniji, i tehnički opremljeniji. Naučili smo da se ne predajemo – verujemo u ovo što sviramo, u svoj šou. Bez obzira kakve opstrukcije bile, ili u medijima ili zbog politike – muzika, isto kao voda, nađe put„.

Da li će sad, možda, biti nekih iznenađenja kao što su, recimo, prošli put iz naftalina izvađene „Gospođa Brams„, „Kažu mi da novog frajera imaš„…?
Biće, naš šou nikad nije isti. Kada su nastupi gde sviramo 45 minuta – onda, nažalost, jeste. Teško je, u tako kratkom vremenu, napraviti repertoar koji će svima pasovati jer si tada izostavio, praktično, 70 posto onoga što inače sviraš – naš koncert, u normalnim okolnostima, traje tri sata. Onda je normalno da se osloniš na te stvari za koje pretpostavljaš da ih svi ljudi znaju, pa stari fanovi i veterani ostanu zakinuti. Tih 130.000 – svako je svestan da to nije samo njegova publika„.

Najavio si da ćete u DOB-u odsvirati, možda, i neku novu pesmu. Tema – novi album…
„Skoro je gotov, izbacićemo prvi singl u aprilu. Album ima radni naziv 'Radovi na cesti' – dosta je tema sa puta i naših 'muvinga' po regionu. Imamo 14 pesama, verovatno ćemo se odlučiti za 10“.

Nema više Jugoslavije, Dana republike, međutim…
Ljudi dođu sa zastavama, pionirskim obeležjima…Dosta njih doživljava to kao reafirmaciju Jugoslavije što mislim da u krajnjoj konsekvenci, ne stoji. Ja sam taj 29. pokrenuo u našem bendu i menadžmentu kao praznik ljudi koji se vole, razumeju, trebaju. Taj aspekt tog praznika mi je bio inicijacija da oko toga napravimo i koncert i izložbu – jedan 'event' na kom ćemo sresti prijatelje. Nisam nikada 29. novembar doživljavao ideološki, već kao trenutak kad mogu obići svoje prijatelje u Slavonskom Brodu, Zagrebu, Splitu… To je bio praznik koji nije bio ni nacionalni, ni religijski – bio je, ustvari, izmišljeni praznik, ali smo ga svi mi iskoristili za prijateljstvo. Tada obilaziš prijatelje – ne rodbinu, ne kulturno-istorijske spomenike, nacionalne relikvije…

Sejo je najavio:
Pokušaću svaki put 29-og da napravim feštu koja je posvećena mojim emocijama spram drugih ljudi, ekipe koja mi treba… Ljudi koje želim videti na jednom opuštenijem koncertu, gde nema puno pr-a, posla… Da se malo zabavljamo i da repertoar bude, možda, više sastavljen od nekih starih pesama koje pevamo kad se napijemo. Nije lako danas objasniti zašto čovek ima potrebu za 29. novembrom„.

Pričao je Sejo i o tome zašto, za razliku od publike na mnogim koncertima, ne kliču Jugoslaviji na kraju „Haseta„, o tome da li je imao problema zbog stihova „Vozio sam starog Dajca, sluš'o Cecu, češk'o jajca„, o Shaderwan Code-u… Sve to – za koji dan, u drugom delu intervjua, a pre toga, svakako, NaDlanu će biti i u Domu omladine i preneti, uvereni smo, fenomenalne utiske sa koncerta.

/

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.