Crvena jabuka

Beograđani su dugo čekali kraj svih ratnih i posleratnih dešavanja da ponovo „zagrizu“ Crvenu jabuku, a onda su, za kratko vreme, dobili ne samo jednu voćku, već punu korpu još uvek ukusnih i svežih plodova 

Žera je sa svojim ekipom dva puta napunio Sava centar – poslednji put pre samo godinu dana, ali to nije bila prepreka za novo druženje sa beogradskom publikom. Sada je odabran manji prostor (Dom sindikata), ali je zato priređen „dupli program“ - u utorak i u sredu. 

Upravo na drugom koncertu "Crvena jabuka" je još jednom pokazala da je bend koji sačinjavaju – vrhunski profesionalci. Iako je umor posle prvog nastupa verovatno bio prisutan bar u tragovima, koncert ne samo da je trajao za njih uobičajena tri sata, već je tu bilo i petnaestak minuta pride. Suva statistika nekako ne ide uz ovakav tip koncerta, ali se ipak mora istaći – odsvirano je čak 45 pesama! Probajte da se setite – na kom koncertu ste dobili bar približno „bogat meni“ ? Naravno, podlogu za takve koncerte imaju samo izvođači sa diskografijom punom hitova, a to "Crvena jabuka" svakako jeste. 

Bend se svojski potrudio da se nastupi u "Domu sindikata" prilično razlikuju od onog što je viđeno prošle godine. Već na startu, posle zanimljivih stihova posvećenih grupi koje je odrecitovao pesnik Saša Rađenović, čulo se „Ispisaću poneku reč i za tebe...“. Ovakvim početkom bend se na neki način „izvinio“ svima koji vole možda i najemotivniju pesmu u njihovoj karijeri „Da znaš da me boliš“, zbog toga što za istu nije bilo mesta u dva trosatna programa na prethodnim beogradskim koncertima. U bogatoj set listi koja je usledila najprijatnije iznenađenje za one koji u detalje poznaju opus benda svakako je bila pesma „6.00“ – jedna od numera koje, iz ko zna kog razloga, predstavljaju, bar za mlađe generacije – raritet. Ako ste, tragajući za njihovom muzikom, videli na nekom od brojnih internet sajtova da album „Nekako s proljeća“ ima 9 pesama – u zabludi ste, jer ih ima čak 14. Jedna od njih je i „6.00“. 

Nezaobilazni omaž Davorinu Popoviću kroz već poznate obrade Indeksa „Sanjam“ i „Bacila je sve niz rijeku“ ovoga puta je proširen „Žutim dunjama“, što je bio jedan od emotivnih vrhunaca koncerta. "Crvena jabuka i žute dunje" – veoma ukusna voćna salata, složićete se. „Pozdravljeno“ je i "Zabranjeno pušenje" uz „Zenica bluz“, a zanimljivo su uklopljeni i "Dorsi", konkretno „Riders On the Storm“ u „Ima nešto od srca do srca“, koliko god to na prvi pogled izgledalo nespojivo. Podsetili smo se i da je pesmu „Moj grad“ grupa snimila desetak godina pre folkera Saše Matića, koji je sa njom čak i trijumfovao u Budvi, što je možda i najveći u nizu festivalskih apsurda na ovim prostorima. 

Ono što je uobičajeno za koncerte Crvene jabuke desilo se i sada. Posle laganog uvoda, "Dom sindikata" je od prvih minuta bio na nogama uz „Ne govori više“, „Tvoga srca vrata“, „Dirliju“, u kojoj je Žera podsetio na rane dane kada je sedeo za klavijaturama... 

Naravno, neizostavna je bila i „Nekako s’ proleća“, pesma po kojoj su i nazvani ovi beogradski koncerti.

Tekst: Milan Ćunković 
Foto: Igor Barandovski