Zimski san protiv šloga

0

Veštačko izazivanje

Posle infarkta i raka, najčešći uzrok smrti je moždani  udar

Moždani je udar, posle infarkta i raka, najčešći uzrok smrti, što je razlog da naučnici rade na novoj terapiji, takozvanoj hipotermiji – veštačkom izazivanju stanja svojevrsnog zimskog sna, kako bi ublažili posledice šloga.

Da bi pacijent preživeo moždani udar, najvažnija je brza lekarska intervencija. Pri tome bi važnu ulogu mogla da odigra upravo – hipotermija.

Spasonosna hipoterminja  Reč je o veštačkom snižavanju telesne temperature pacijenta sa 37 na 32 do 34 stepena Celzijevih. Na taj način se usporavaju biohemijski procesi u mozgu.

Profesor Gerhard Haman, neurolog iz Vizbadena, podseća da ta metoda nije nova: „Postoje podaci iz 1806. godine da su pacijenti u Rusiji, posle prestanka rada srca, pokrivani snegom kako bi se povećale šanse za ponovno oživljavanje“.

Nije poznato koliko je taj metoda svojevremeno u Rusiji bila uspešna ali lekari danas žele da na taj način dobiju na vremenu za uspešno lečenje pacijenta. U svakom slučaju, hipotermija se pokazala delotvornom kod osoba kod kojih je uspešno sprovedena reanimacija posle prestanka rada srca.

Kod njih je veštačka hladnoća pomogla ublažavanju štetnih posedica nedostatka kiseonika u mozgu.

U lečenju moždanog udara hipotermija je tek u začetku. Stručnjaci očekuju da će spuštanje telesne temperature dovesti do usporavanja reakcija u telu, pa tako i širenja mogućih negativnih procesa.

Osim toga, lekarima ostaje više vremena za potrebne zahvate kao što je razbijanja ugrušaka u mozgu.

Kateter, omotač – samo da hladi  Postoje posebni načini hlađenja kod kojih se kateter uvlači kroz venu na nozi, pa se zatim u krvotok ubrizgava hladna tečnost. Postoje, takođe, i hladni omotači kojima se pacijent pokriva. U njima se nalazi hladna tečnost koja spušta telesnu temperature.

Za sada se ovaj metod pokazao vrlo delotvornim u ogledima na životinjama. Po rečima neurologa Hamana, rezultati su fantastični: hipotermijom su smanjena oštećenja posle moždanog udara za 30 do 50 odsto.

Ipak –  oprez  Hipotermija, međutim, još nije isprobana na ljudima. Mnoge klinike rade na tome i za tri ili četiri godine moguće je očekivati nove studije koje će možda preporučiti njenu primenu u terapiji.

Pritom naučnici koji se bave ovim proučavanjima ističu da moraju uzeti u obzir i potencijalne opasnosti. Recimo, da pacijent zbog veštački izazvanog smanjenja telesne temperature dobije upalu pluća. Značajno je i da se hipotermija ne može primeniti na sve pacijente. Ona bi se mogla pokazati delotvornom, najpre, kod najtežih slučajeva moždanog udara, odnosno kod 10 do 20 odsto pacijenata. 

(FoNet)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.