Trećina umrlih od srčanih oboljenja

0

16,7 miliona svake godine

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da kardiovaskularne bolesti uzrokuju oko trećinu svih smrtnih slučajeva na svetu – 16,7 miliona svake godine

Ti podaci ne odnose se samo na razvijene zemlje. Do 2010. godine, procenjuje SZO, srčana oboljenja i moždani udari takođe će biti najčešći uzroci smrti i u zemljama u razvoju. Medjutim, SZO navodi da srčana oboljenja nisu uvek i smrtna presuda. 

Jedan srčani napad može da se preživi…

Najmanje 20 miliona ljudi svake godine preživi srčani napad i moždani udar . Sada, test krvi može precizno da predvidi šanse pacijenta da pretrpi srčani napad. Mnogi ljudi već znaju šta bi trebalo da rade kako bi izbegli srčani napad ili moždani udar: klonite se hrane s preteranom količinom zasićenih masti, soli i ugljenih hidrata; jedite više voća i povrća; više vežbajte; nemojte da pušite; uzimajte redovno lekove za smanjenje holesterola.

Međutim, verovatnoća od budućeg srčanog napada i moždanog udara i dalje je veća za one ljude koji već imaju dijagnozu kardiovaskularne bolesti. 

…ali drugi…

Tomas Grej, 64-godišnjak, preživeo je dva srčana napada i pod redovnom je medicinskom terapijom. Medjutim njegova lekarka Kirsten Bibins – Domingo, veruje da će, što više ona zna o riziku, njegov tretman biti efikasniji. „Stvari za koje smo zainteresovani su one kao što je srčani napad, moždani udar ili smrt od srčanih oboljenja“ – kaže doktorka Bibins-Domingo.

Ona i tim medicinskih istraživača u San Francisku u Kaliforniji, pratili su stanje najmanje 900 pacijenata.
Njihova otkrića, objavljenja u časopisu Američkog medicinskog udruženja, pokazala su da prisustvo markera nazvanog NT-pro-BNP u krvi pomaže u prognozi mogućeg napada.

Doktorka Bibins-Domingo kaže da što je viša vrednost markera veća je i verovatnoća srčanih napada.

Marker  NT-proBPN

„Uvereni smo da test krvi koji može da ustanovi NT-proBPN takođe može da ustanovi da je srce pod stresom u veoma ranoj fazi na način koji bi inače mogao da promakne u ostalim vrstama testova krvi koji se rutinski obavljaju“ – smatra ona.

Istraživači navode da je test krvi koristan samo za one pacijente koji već imaju srčano oboljenje. Bibins – Domingo kaže da uobičajeni dijagnostički metodi, kao što su elektrokardiogrami i testovi na stres, možda ne odražavaju pravu sliku.

Kod nekih od ovih pacijenata, koji su, inače, imali normalne testove, njihovi NT-proBNP nivoi bili su viši i mogli su da predvide buduće komplikacije – otkrili su istraživači.

Pacijenti u studiji, javlja Glas Amerike, praćeni su u proseku skoro četiri godine. Oni čiji su testovi pokazali viši procenat NT-proBNP markera imali su tri puta više šansi da ili dožive srčani napad ili umru od nekog oblika srčanog oboljenja. I dok bi za pacijente kao što je Tomas Grej bilo pomalo teško da čuju rezultate, oni bi mogli da upozore njihove lekare na potrebu za odredjenim tretmanom.

„Pitao sam se koliko dugo mi je još ostalo i kakve su mi prognoze. Zato mislim da bi bilo fantastično da imam test kao što je ovaj“ – uveren je Tomas Grej. 

(FoNet)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.