Vreme za slavlje i brigu

0

Pedeseti rođendan UN

Evropska unija ovog meseca proslavlja pedeseti rođendan beležeći spektakularni uspeh time što je uveliko premašila ciljeve koje je postavilo šest nacija-osnivača, ali se i suočava s krizom poverenja jer nije usvojen njen ustav i jer se njeno dalje širenje nalazi pod sumnjom

EU sada ima 27 zemalja-članica sa gotovo 500 miliona stanovnika a stvorena je najpre kao Evropska ekonomska zajednica (EEC) na osnovu Rimskog sporazuma iz 25. marta 1957. godine u koju su ušli Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija i tada Zapadna Nemačka.

Izgrađena na ruševinama drugog svetskog rata

EU je prevashodno stvorena da bi sprečila novi rat između Francuske i Nemačke namećući im snažne međusobne ekonomske odnose. Francuska i Nemačka su vodile tri rata između 1870. i 1945. godine.

„Ideja o jedinstvenoj Evropi bila je rezultat spoznaje da evropske države-nacije, ukoliko bi bile prepuštene same sebi, nikada neće izići iz začaranog kruga ratova i destrukcije“ – ocenila je nemačka kancelarka Angela Merkel u nedavnom govoru na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu.

Počev od 1951. godine sa Evropskom zajednicom za ugalj i čelik (ECSC), poratni evropski lideri stvorili su čitav niz zajedničkih institucija čiji je zadatak bio da svoje zemlje uključi u snažnu političku i ekonomsku uniju. Kao rezultat približavanja – ideja o mogućnosti rata između Francuske i Nemačke postala je nezamisliva. Borba između dve države u današnjoj Evropi ograničena je na nesporazum oko toga u kojoj će zemlji biti podignuita fabrika delova za novi zajednički avion AIRBUS A350 JET.

Slobodna trgovina i prekogranično kretanje

Dve članice Unije „teške kategorije“ priznate su kao pokretački motor brzog ekonomskog razvoja u proteklih pola veka. Sa Nemačkom i Francuskom na čelu, EU je srušile nacionalne trgovinske barijere čime je stvoreno jedinstveno tržište ali i omogućeno slobodno prekogranično kretanje građana EU koji formalno mogu da žive i rade u bilo kojoj od država članica. Sledeći značajan korak bilo je 2002. godine usvajanje zajedničke valute – evra. Time je 13 država svoju nacionalnu valutu zamenilo evrom.

U isto vreme, subvencije farmerima i regionalna i infrastrukturna pomoć za razvoj siromašnijim delovima EU pomogli su da se premosti preteća podela na bogate i
siromašne nacije. Od 1970. godine, nacionalni razvoj išao je uporedo sa širenjem EU. Bugarska i Rumunija primljene su u članstvo 1. januara 2007. godine u okviru poslednjeg proširivanja Unije. Pre toga, u maju 2004. godine dogodio se „veliki prasak širenja“ kad je u članstvo primljeno 10 zemalja centralne i istočne Evrope i Mediterana.

Otškrinuta vrata za nove članice

Politika otvorenih vrata ipak je zapala u teškoće. Nove članove nisu s opštom dobrodošlicom dočekale sve države i vrata za dalje širenje posle Hrvatske najverovatnije ostaju zatvorena iako nemačka kancelarka Angela Merkel insistira da zemljama zapadnog Balkana treba dati, kako je eufemistički nazvala, „evropsku perspektivu“.

Zabrinjavajuća slika hiljada jevtinih poljskih vodoinstalatera i mehaničara koji su preplavili Francusku i s posla „izgurali“ domaće zanatlije izazvala je „malaksalost širenja“, kako su neraspoloženje prema daljem proširivanju Unije nazvali analitičari na Zapadu.

Ankete pokazuju da postoji malo raspoloženja za dalje širenje Unije uopšte uz snažan otpor Nemačke i samoj ideji o prijemu Turske koji su počeli prošle godine. Angela Merkel i većina njenih demohrišćana protivi se ulasku pretežno muslimanske Turske s njenim 70-to milionskim stanovništvom. Merkelova ističe da Ankara umesto prijema treba da dobije „privilegovano partnerstvo“ koje garantuje status neke vrste „podčlanstva“.

Ustav na dugom štapu

Međutim, proširivanje nije jedina glavobolja na „žurki“ za 50. rođendan EU. „Blok odbijanja“ nacrta ustava Unije čine birači u Francuskoj i Holandiji koje su gurnule u krizu ceo evropski ustavni projekat 2005. godine. Svih 27 članica EU moraju da prihvate nacrt ustava da bi on stupio na snagu. Za sada niko nije ponudio rešenje koje bi Francusku i Holandiju privolelo da promene stav.

Francuski predsednički kandidat Nikolas Sarkozi predlaže neku vrstu „razvodnjenog mini sporazuma“ o ustavu dok njegova socijalistička rivalka Segolen Roajal traži da su u nacrt Ustava uključi više elemenata socijalne zaštite.

U međuvremenu, nova holandska vlada je odlučila da odloži donošenje bilo kakve odluke o eventualnom održavanju novog referenduma o ustavu EU – sve dok se o poboljšanoj verziji
nacrtta ne izjasne lideri Unije. Merkelova je najavila da će iskoristiti nemačko predsedavanje EU, koje traje do juna, da izvrši pritisak na partnere da se usvoji stari tekst ustava. Ali svesna da se malo može učiniti dok Pariz i Hag ne odluče šta žele, nemačka kancelarka sada govori o potrebi da se usvoji „red vožnje“ za novi Ustav.

Sa znakom pitanja nad proširivanjem i ustavom koji će ostati u godinama koje dolaze, čini se da je okončana era „velikih vizija“ koja je oblikovala Uniju 80-tih i 90-tih godina. Eberhard Sandšnajder, direktor Nemačkog saveta za spoljnu politiku u Berlinu, tvrdi da EU podseća na maratonca koji je iznenada ustanovio da je prebrzo trčao poslednjih deset kilometara. „Kratka pauza posle svih velikih projekata neće biti na odmet kako bi se pozabavili dosadašnjih dobrim i lošim iskustvima“ – izjavio je Sandšnajder.

(Fonet)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.