Deca i otrovni pesak

0

Piše: Aleksandar Mlač

Priča se može ispričati u nekoliko redova, ali zbog toga nije ništa manje grozna i – poučna

U pesku na igralištima dečijih obdaništa i jaslica u opštini Celje, analiza Instituta za zaštitu zdravlja je konstatovala povećane količine opasnih teških metala – olova i kandijuma. Na jednom od celjskih igrališta čak alarmantne, zastrašujuće.

Pesak sa olovom i kandijumom, opasnim tvarima po zdravlje dece, prodavala je dečijim ustanovama širom Slovenije firma RSCM-Građevinski materijali.

U svojoj analizi, Institut za zdravlje je, pored ostalog napisao da su „na štetne efekte olova i kandijuma posebno osetljiva deca mlađa od šest godina“, dakle, upravo ona, za čije su bezbrižno i zdravo detinjstvo zaduženi obdaništa i jaslice.

Institut je o zaključcima svoje analize obavestio Direktorat Slovenije za dečija obdaništa i osnovno školstvo, kojem je trebalo cele dve nedelje da sa analizom instituta upozna dečije ustanove pod svojom nadležnošću.

Suzana Fajmut Štruci, direktorka preduzeća, koje je blješteće beli pesak, lepo upakovan u plastične vreće, prodavalo dečijim ustanovama, (ne)delo svoje firme pravda činjenicom da „u Sloveniji ne postoji propis, koji određuje kakav mora biti pesak, koji se prodaje za dečija odnosno sportska igrališta“.

„Ako nam zakon nešto ne zabranjuje, onda nam to dozvoljava“ izjavila je direktorica medijima.

U vrzinom kolu bacanja peska u oči javnosti našla su se tako dva subjekta: direktorat za dečija obdaništa, i paker i isporučilac problematičnog peska.

Nosilac logike i nemara državne birokratije, i nosilac logike kapitala: važno je da se dobro proda, a o posledicama neka razmišljaju drugi. Krivičnog dela i kazne, ionako nema bez zakona. „Nullum crimen, nulla pone sine lege„, iz udžbenika rimskog prava za prvu godinu Pravnog fakulteta.

Ni jedni, ni drugi pritom nisu pomislili na decu. Čak ni na svoju.

Aleksandar Mlač

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.