Euro selo

0

U centru Beograda 250 mladih iz 40 zemalja 

Najbolja potvrda stare izreke da „kuća nije tesna, ako čeljad nisu besna“. Na nekoliko stotina kvadratnih metara na Trgu Nikole Pašića u Beogradu mladi i nasmejani svet iz 40 zemalja, stvorio je „Euro selo“, u organizaciji AIESEC-a , najveće studentske organizacije na svetu

Prosto i jednostavno „ako mi ne možemo u Evropu, onda Evropu možemo dovesti kod nas“ , moto je AIESEC-a. Vize i veliki novčanici nisu vam bili potrebni, ovi mladi ljudi samo za nekoliko sati osmehom, igrom i pesmom, srušili su granice između, Japana, Španije, Portugalije, Katara, Danske, Velike Britanije, Nemačke, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Grčke, Malte, Turske, Rusije… Oni koji su se zateki na jednom od najvećih beogradskih trgova, mogli su da probaju i pomirišu, rukuju se, zagrle i osete druge i drugačije i opet tako iste…

Njih 250 mladih, vedrih i lepih ne moraju da brinu – svet je njihov. Mnogi su prvi put u Srbiji, a o njoj i Beogradu su, kako smo mogli da saznamo, u školama učili uglavnom malo ili skoro ništa. Vesti su do njih stizale uglavnom putem Rojtersa, BBC, CCN- a…

A neki su, verovali ili ne, čak preleteli svet da bi došli u Srbiju, gde će od 19. do 25. marta, na Tari, u organizaciji AISEC-a biti održana Evropska konferencija „EuroXpro 2007“.

Sardo, student menadžmenta je jedan od njih. Došao je iz glavnog grada Japana – Tokija.

– Bilo je malo nelagode kad sam odlučio da dođem u Srbiju, koja još važi za nesigurno mesto. Čuo sam da je ovde bio rat, da ima još dosta problema, ali ipak sam odlučio da dođem. Šta da kažem, kad sam sleteo na beogradski aerodrom, nelagoda je otišla u oblake i vetar – priča nam Sardo i usput pravi figure od papira, uglavnom za starije Beograđane.

Kaže da mu je Beograd na prvi pogled čudan i da ima mnogo više prostora nego u Tokiju. Kaže i da je Beograd sličan Pragu i Beču. Nosi tradicionalni japanski kimono, voli manga stripove, jedan serijal se mogao videti na štandu, još nije probao srpsku kuhinju, ali misli da će biti prilike za tako nešto.

Susedi, ili ako ne razumete, komšije, Japana na Trgu Nikole Pašića su ekipa iz Hrvatske. Nose majice s dezenima šahovnice, poneko je ukrašen i kravatom. Pričaju da su Hrvati izmislili kravatu.

-Kad su srednjovekovni ratnici u Hrvatskoj išli u rat, onda su im vezivane kravate oko vrata, za sreću ili tako nešto – rekli su nam na štandu ove države.

– Pa šta da ti pričam kako je u Hrvatskoj, narodnjaci iz Srbije trešte po celoj Slavoniji i Zagrebu, sluša se i neka Ceca. U Dalmaciji mislim da nije tako strašno. Dosta mladeži sluša ovu glazbu, iako im i roditelji nekad brane – rekla nam je Đurđica iz Osijeka. Ona ima 22 godine, studira ekonomiju i prvi put je u Srbiji i Beogradu. Kaže da se seća svega, pa i rata, u kojem je izgubila pojedine članove porodice. Otvoreno pričamo o svemu i Đurđica priznaje da je bila malo skeptična pred polazak u Beograd, na kraju joj je drago što je ovde, kaže da je na licu mesta razbila neke predrasude i videla da ima dosta otvorenog i prijateljski nastrojenog sveta.

Posle nekoliko ozbiljnijih replika o tome kako je ovde, kako je tamo, ponovo se vraćamo – „narodnjacima“.
– Pa ja i s leđa raspoznajem cure koje slušaju narodnjake. Mini suknja, napućena usta, sise vani, plavo sjenilo na očima, to ti je to – jasna je Đurđica.

Sa Balkana prelećemo na Iberijsko poluostrvo, Španci i Portugalci i u Beogradu jedni do drugih. Vatrene nošnje i sličan temperament. Antonio dolazi iz Portugalije,ostrva Madera, kaže da je Beograd definitvo evropski grad.

– Dosta sam čuo o Beogradu i Srbiji, putem interneta. U školi je malo ko pominjao Srbiju, ali vidim da ovde žive ponosni i odlučni ljudi, a ima i dosta lepih devojaka – dodaje Antonio.

Slovenci su u Beogradu, kao kod svoje kuće.

– Pa mi smo braća Sloveni – priča nam Mojca, studentkinja organizacije i menadžmenta iz Prekomurja.

– Ovde sam prvi put, valjda ću imati šanse da malo vidim i grad, čula sam da su ovde odlične žurke – rekla nam je Mojca.

Katarina iz Sankt Peterburga u Rusiji, kaže da je prijatno iznenađena Beogradom, odmah se javila mami i rekla joj da ovde žive ljudi koji su i fizionomijom slični njenim zemljacima. Kaže čak da imamo i sličan smisao za humor.

Danci pozvaju da zagrlimo Dansku. Margareta nam priča o Vikinzima. O Srbiji je, kao i njeni prijatelji, saznala najviše putem interneta …
– U našoj državi živi dosta naroda i najrazličitijih rasa, mi poštujemo tradiciju svog i drugih naroda – rekla nam je Margareta koja je kao i njeni sunarodnici nosila šlemove drevnih Vikinga sa rogovima. Pričaju nam je da je cilj ovih šlemova bio da utera strah u kosti neprijatelju. Ovde su danas da oteraju ksenofobiju, koja je tu uvek ako se pojavi neznanje i strah o drugom i drugačijem.

– Verujemo da je lako ne poštovati kulture koje ne poznajemo jer nikad nismo imali prilike da ih upoznamo i razumemo. S druge strane teško je ne poštovati mlade ljude koji otvorenog srca dolaze u našu zemlju da pokažu najbolje iz svojih kultura i zemalja – rekla nam je Sandra Savatić, predstavnica AIESEC-a.

Euro selo je uvertira za evropsku konferenciju „Liderstvo za budućnost“ koju AIESEC Srbije organizuje na Tari. Konferencija je edukativnog karaktera s ciljem razvoja liderstva i menadžerskih sposobnosti budućih generacija lidera. Predviđeno je da konferenciju otvori Radovan Jelašić guverner Narodne Banke Srbije.

Tekst: Danijela Tadić
Foto: Igor Barandovski

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.