Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma

0

Kokice goje

U pristojno popunjenoj Velikoj sali Doma sindikata, uz smeh i sećanje na zvuk braće Vranešević otvoren je 54. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog fima

Kesica, kesa ili kesetina? Kokičanstven izbor za sate i sate stapanja sa magijom slike i zvuka. Ne mora uvek da bude tako. Ponekad je za dobar filmski provod dovoljan i naprstak kokica. Jer, ’’Kokice goje’’ – kaže slogan ovogodišnjeg Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma. Tačno, brdo kokica goji, ali kratki filmovi su podjednako zarazni.

Bez šuškanja kesa, uz lapsuse pozitivnog uzbuđenja Janka Baljka – predsednika Saveta Festivala i autora kultnog dokumentarca „Vidimo se u čitulji“ – otvoren je 54. godinu zaredom Festival dokumentarnog i kratkometražnog fima (pauze nije bilo ni tokom bombardovanja 1999. godine), do nedavno poznat kao Festival jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma.

Najavljujući domaći i međunarodni takmičarski program, kao i niz pratećih programa, Vera Vlajić, umetnički direktor Festivala, ovogodišnjem sloganu ’’Kokice goje’’ dodala je podnaslov „Preispitivanje“. „Ove godine Festival je pomeren u drugi prostor, u Dom sindikata. Pomeren je i u drugi mesec – april. Ali, Festival i dalje možemo zvati martovskim’’.

Ove godine Savet Festivala je po prvi put doneo jednoglasnu odluku o dobitniku Nagrade za životno delo. Za svoj umetnički doprinos stvaralaštvu u oblasti kratkometražnog filma nagrađeni su braća Vranešević, čuveni po svojoj Laboratoriji zvuka.

Vidno zadovoljan ovogodišnjim izborom dobitnika Nagrade za životno delo, Janko Baljak je pomešao pokojnog Mladena Vraneševića i njegovog brata Predraga. Razumljivo, jer za sve koji se sećaju njihovih zvučnih inovacija iz osamdesetih oni su neraskidiv tim – idealno umetničko jedinstvo. Ipak, iz publike su se čuli duhoviti komentari: Ko je pustio smejavac u salu?

I dalje specifičnog vizuelnog identiteta, čvrsto držeći nagradu u rukama, Predrag Vranešević je rekao: ’’Krug se zatvorio! U martu 1971. godine stajao sam ovde za muziku filma Karpa Aćimovića, a sada sam ovde za Nagradu za životno delo. Stojim sam. Moga brata nema, ali bi mu bilo drago da Festival nagradi svoju decu. Krug je trajao 36 godina, 150 filmova ovde prikazanih na kojima smo radili zvuk.’’

Pre nego što je prošlogodišnji dobitnik Nagrade za životno delo, reditelj Vlada Petrić, zvanično otvorio festival, prikazan je „Zvuk“ – video performans braće Vranešević iz 1981. godine, a potom i kratki film ovogodišnjeg predsednika žirija Karpa Aćimovića Godine ’’Zdravi ljudi za razonodu’’. Duhoviti songovi o ljubavi svih vojvođanskih nacija i perfektni kadrovi čuvenog Godine oduševili su publiku. Hit stih filma, sada aktuelniji/smehotresniji nego kada je film snimljen, svakako je: Mi volimo Ruse, u Rusima je spas!

Neplanirano duhovita i vrlo emotivna ceremonija otvaranja završena je na najbolji mogući način – kratkim i dokumentarnim filmovima „za dobar stas“.

U takmičarskom programu ovogodišnjeg Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma takmičiće se 40 domaćih i 26 stranih ostvarenja. Tokom šestodnevnog festivala biće prikazano još oko 90 filmova organizovanih u sledeće programske celine: Panorama (međunarodna i domaća), Svedočenja, Antiratni film, Susedi, Japanska animacija, Španski kratki film i UIP Evropa. Festival prate i specijalni program posvećen četrdesetogodišnjici rada Želimira Žilnika i izložba studenata akademija umetnosti na temu „Vizuelni identitet 55. Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma“. 

Katarina Milovanović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.