#PROFEMINA2016 – Marko Vidojković: Većina muškaraca se zapravo plaši da sazna potpunu istinu o ženama

0

Ovogodišnja regionalna konferencija Pro-femina uveliko se približava! Hotel Metropol Palace u Beogradu 14. aprila biće domaćin, kako je to neko jednom tačno primetio, ”velikom skupu lepih, pametnih i uticajnih žena iz zemlje i regiona”, koje će i ove godine, iskreno, hrabro i otvoreno, odgovoriti na večno pitanje – šta to žene žele?

Organizator Pro-femine, magazin ”Lepota i zdravlje”, već deceniju i po najčitaniji i najprodavaniji ženski mesečnik u Srbiji ali i regionu, ove godine slavi svoj 15. rođendan, što je jubilej koji će svakako dati poseban ton i samoj Konferenciji – prvi put biće dodeljena Pro-femina Award, nagrada za ženu koja je pružila najveći doprinos u društveno angažovanom radu.

Kroz panel-diskusije govorićemo o najvažnijim pitanjima koja se tiču života današnje žene. Biće reči o rodnoj ravnopravnosti, o učešću žena u političkom životu, o brizi i zaštiti žena žrtava nasilja, o pronalaženju balansa između profesionalnog i privatnog života, o ženskom zdravlju, nezi i lepoti, o porodičnim i partnerskim odnosima, o ženskoj hrabrosti i mnogi drugim temama.

Na panelu „Muškarci govore: A šta mi stvarno želimo?“ učestvuje i Marko Vidojković, pisac.

Zašto je pol i dalje kriterijum u ocenjivanju toga kako nešto radimo ili koliko smo uspešni, a ne obrazovanje, iskustvo, sposobnost…?

– Pogledajte u kom pravcu ide naša civilizacija. Ne može se reći da napreduje, ma koliko tehnološki bila razvijena. Naročito u zaostaloj sredini kakva je naša, ostaci patrijarhata danas su jači nego pre. Ogledalo potpuno korumpirane države gde vlada zakon jačeg jeste porodica gde danas caruju beda i nasilje. U društvu koje ne radi ništa na svom napretku, vać naprotiv, ubrzano ide ka svom urušavanju, jednakost među polovima postaje apsurdna kategorija. Pogledamo li globalno, žene su s muškarcima ravnopravne jedino u najrazvijenijim delovima Evrope, koji se, u odnosu na ostatak podivljale planete, čine malim rezervatima izuzetaka.

Da li muškarci mogu biti feministi?

– Evo ja ću prvi reći da sam feminista, jer mislim da bi žene trebalo da upravljaju čovečanstvom, a siguran sam da će me feministkinje posle ovakvih reči još više zamrzeti. U doba kada sam se slikao za Queeria kalendar, ne bih li promovisao borbu protiv nasilja nad onima koji su različiti od većine, saznao sam da su neka lezbijska i feministička udruženja udruženim snagama cepala avgust iz tog kalendara, upravo mesec na kom je bila moja slika. Nemojmo nikada zaboraviti da su, u krajnjoj liniji, i muškarci i žene protagonisti zajedničkog zločinačkog poduhvata ljudske vrste prema svojoj planeti. Ne bih rekao da ima mnogo razlike između muškaraca i žena kada je reč o zabrinutosti o količini štetnih gasova koje ispušta auto koji voziš ili o efektu staklene bašte koji preko leta izazivaju spoljne jedinice klima uređaja, svojom vrelinom koju emituju u atmosferu, na račun naše termalne komocije. Dakle, ljudi su stoka, a u ljude se ubrajaju i muškarci i žene.

Lajtmotiv konferencije je „Šta žene žele“. A, šta žele muškarci?

– Muškarci žele da im njihova partnerka dovodi svoje superzgodne drugarice u bračnu postelju. Ukoliko bi ta želja bila ispunjena, mislim da muškarci ne bi imali drugih želja. To je ako dozvolimo sebi da muškarce i žene posmatramo kao dve potpuno razdvojene vojske glupandera i primitivaca. Ukoliko bismo muškarce i žene posmatrali kao pojedince, evo, ja kao muškarac i pojedinac mogu da kažem da želim iskrenost u komunikaciji sa ženama. Većina muškaraca se zapravo plaši da sazna potpunu istinu o ženama, te zbog toga i dolazi do „podrazumevanih“ veza, a u životu se ništa ne podrazumeva, a kamoli ono što se dešava u međuljudskim odnosima. Muškarci su često prevelike kukavice, a redovno veće torokuše od žena.

Kompletan program konferencije i način prijavite pronađite OVDE

Foto: Color Press Grupa

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.