#SERBIAGOESGREEN – Doc. dr Boris Dumnić: Srbija bi 49% potrebne energije mogla da dobije iz biomase

0

Nakon konferencija koje su se bavile društvenom odgovornošću i aktivnostima zajednice koje za cilj imaju poboljšanje životne sredine, na Dan planete Zemlje, 22. aprila, Color Press Grupa i magazin "Diplomacy & Commerce" organizuju konferenciju o održivom razvoju "Serbia Goes Green" u Beogradu, u hotelu Metropol Palace.

Tokom pet panel diskusija i studija slučaja, učesnici će razgovarati o zelenoj energiji i investicionom potencijalu kroz obnovljive izvore, energetski efikasnim zgradama, reciklažnoj industriji u Srbiji, biomasi i biogasu, globalnom zagrevanju.

Na panelu „Zelena energija: šansa ili obaveza?“ učestvovaće i doc. dr Boris Dumnić, Centar za obnovljive energije FTN, Novi Sad

Kakvi su potencijali Srbije u industriji obnovljive energije?

– Republika Srbija poseduje značajan prirodni potencijal za proizvodnju energije iz različitih vidova obnovljivih izvora energije. Rezultati različitih studija i istraživačkih projekata, koji su sprovedeni u proteklim godinama, pokazuju da bi R. Srbija mogla da od ukupnih potreba za energijom 49% podmiruje na osnovu energije dobijene iz biomase, 13% na osnovu energije sunčevog zračenja, 4% na osnovu energije vetra, 4% na osnovu geotermalne energije. Prethodno navedeni podaci se odnose na teorijski maksimalno moguće kapacitete koji se mogu iskoristiti, što znači da su praktično ostvarivi kapaciteti donekle manji ali i dalje govorimo o ogromnom procentu naših ukupnih energetskih potreba koje bi mogli podmiriti na osnovu obnovljivih izvora energije. Sa druge strane, i pored neospornih velikih prirodnih potencijala, sektor, grana industrije kao i tržište koje podrazumeva korišćenje obnovljivih izvora energije u R. Srbije je uglavnom slabo razvijeno. Nekoliko razloga je koji uzrokuju takvo trenutno stanje a jedan od njih je svakako i nedovoljno poznavanje i razumevanje tematike proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije, kako široj javnosti tako ne retko i samim donosicima odgovarajućih pravno-tehničkih regulativa, kao i relativno slaba dostupnost ispravnih i pouzdanih informacija i znanja o predmetnoj tematici. Takođe, kao primer da ova industrijska grana i te kako može biti aktuelna i uspešna u R.Srbiji, naveo bih samo jedan primer i to kompanije Siemens čiji proizvodni pogon u Subotici je isporučio svaki četvrti generator od svih vetro-elektrana koje su trenutno u pogonu na teritoriji EU.

Učestvovali ste na mnogim međunarodnim konferencijama i događajima. Koje primere dobre prakse Srbija može da usvoji kada su u pitanju obnovljivi izvori energije?

– Republika Srbija bi svoju energetsku budućnost trebala da gradi, pre svega, na što je moguće većoj energetskoj nezavisnosti kao i obezbeđivanju podmirenja svojih energetskih potreba iz većeg broja različitih izvora energije. Oslanjanje na samo jedan ili dva izvora energije nije dobro i to je strategija koju su većina razvijenih zemalja i zemalja koje su u intezivnom privrednom razvoju odavno napustile. U ovom smislu ulaganje u obnovljive izvore energije predstavljaju dobru osnovu za razvoj domaćih komapnija kao i ostvarivanje strategije energetske nezavisnosti. Potpuno je neshvatljivo da mi raspolažemo značajnim izvorima energije, koje efikasno možemo da koristim uz odgovarajuće mere i ulaganja, a da smo istovremeno energetski zavisno društvo. Kao primere dobre prakse navest ću neke od projekata koji su uspešno realizovani na teritoriji R. Srbije uz želju da takvih projekata bude mnogo više: biogasne elektrane za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije (kao što su biogasne elektrane na poljoprivrednim gazdinstvima u Čurugu, Vrbasu i sl.), vetro-park koje je izgrađen u Kuli, solarne-fotonaponske elektrane (fotonaponske elektrane izgrađene na zemlji u blizini Kikinde, Kladova i sl.), solarni-fotonaponski sistemi postavljeni na krovovima poslovnih/stambenih objekata (kao što su fotonaponski sistemi u Subotici, Loznici, Nišu i sl.), solarni-fotonaponski sistemi za realizaciju navodnjavanja i primenu zalivnih sistema u poljoprivredi, kao i više primera korišćenja geotermalne energije za grejanje/hlađenje poslovnih i stambenih objekata.

Fakultet tehničkih nauka, na kojem radite, dosta sarađuje sa privrednicima i industrijom uopšte. Da li su naši studenti spremni da rade na projektima budućnosti energije?

– Fakultet tehničkih nauka (FTN) iz Novog Sada je spremno odgovorio na potrebe i izazove u savremenim trendovima razvoja sektora enegetike na globalnom nivou i bio jedna od prvih institucija u R. Srbiji koja je ovom problematikom počela ozbiljno i sistematično da se bavi. Na FTN-u smo 2009. godine osnovali Centar za obnovljive izvore i kvalitet električne energije (CRESPQ) koji je ostvario intezivnu saradnju sa velikim brojem domaćih i svetskih kompanija iz ovog sektora i učestvovao u realizaciji velikog broja projekata. Kroz rad na konkretnim projektima u okviru CRESPQ-a nastavnici i saradnici Fakulteta su sticali nova i unapređivali svoja postojeća praktična i teorijska znanja a neretko u realizaciju projekata smo uključivali i studene, na nivo koji je bio adekvatan njihovom znanju i veštinama. Takođe, na FTN-u smo uspostavili, osim redovnih akademskih, i trogodišnje strukovne studije čija je oblast školovanja – obnovljivi izvori električne energije. Na ove načine stvorili smo uslove za školovanje kadrova koji su u potpunosti spremni da odgovore izazovima novih, savremenih izvora energije budućnosti.

Sve informacije o programu i načinu prijave za učešće potražite na linku www.color.rs/serbiagoesgreen/

Foto: Color Press Grupa, Privatna arhiva

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.