#SERBIAGOESGREEN – Kristina Cvejanov: Zatrpavamo prirodu otpadom, a recikleri ne mogu da sakupe dovoljno za preradu

0

Nakon konferencija koje su se bavile društvenom odgovornošću i aktivnostima zajednice koje za cilj imaju poboljšanje životne sredine, na Dan planete Zemlje, 22. aprila, Color Press Grupa i magazin "Diplomacy & Commerce" organizuju konferenciju o održivom razvoju "Serbia Goes Green" u Beogradu, u hotelu Metropol Palace.

Ambasador Švedske Krister Aspotvoriće konferenciju, ispred ambasade konferenciji će prisutvovati i predstavnici SIDA odeljenja u ambasadi, kao i gospodin Marković Sandić, koordinator Odeljenja za javnu diplomatiju. Nakon ambasadora Švedske, prisutnima će se obratiti ambasadorka Indije Naridner Chauhan.

Tokom pet panel diskusija i studija slučaja, učesnici će razgovarati o zelenoj energiji i investicionom potencijalu kroz obnovljive izvore, energetski efikasnim zgradama, reciklažnoj industriji u Srbiji, biomasi i biogasu, globalnom zagrevanju.

Na trećem panelu „Reduce, Reuse, Recycle Reciklažna industrija u Srbiji“ učestvovaće i Kristina Cvejanov, predsednica Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada.

Koliki je industrijski kapacitet u reciklaži ambalažnog otpada u Srbiji?

– Kada je u pitanju reciklaža ambalažnog otpada u Srbiji ukupni kapaciteti industrije su oko 300.000 tona godišnje. Imamo značajane kapacitete u reciklaži starog papira i otpadne plastike, kao i fabrike za reciklažu drveta, stakla, tetrapaka. U Srbiji takođe, postoje i fabrike za reciklažu posebnih tokova otpada u koje spadaju gume, električni i elektronski otpad, akumulatori, rasvetna tela.

Sa kakvim problemima se suočava reciklažna industrija u Srbiji?

– Osnovni problem sa kojim se suočava industrija reciklaže ambalažnog otpada je nedostatak sirovine za preradu. Paradoksalna je situacija da dok zatrpavamo prirodu ogromnim količinama otpada, recikleri muke muče da sakupe dovoljne količine za preradu. Prema podacima Ascocijacije, koju čini 8 najvećih kompanija za reciklažu ambalažnog otpada, popunjenost kapaciteta industrije sirovinom sa domaćeg tržišta je jedva 50%. Uzrok tome je nedovoljno razvijno sakupljanje otpada za reciklažu u Srbiji, pogotovo u komunalnom sektoru, kao i izvoz neprerađenog otpada u zemlje u okruženju. Proteklih godina ulaganja u infrastrukturu za odvojeno sakupljanje otpada (namenske kante, sortirnice, reciklažni centri itd) su bila nedovoljna da bi obezbedila priželjkivan rast sakupljanja otpada za reciklažu. Ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine, najniža eko taksa za ambalažni otpad u Evropi, nedovoljna kontrola operatera sistema upravljanja otpadom, niski i nestimulativni nacionalni ciljevi za ambalažni otpad doveli su do toga da malo koja lokalna samouprava ima do kraja sproveden sistem primarne selekcije otpada iz domaćinstva. Najkritičnija je situacija sa ambalažnim staklom, koje se zbog visokih logističkih trškova, u Srbiji gotovo i ne sakuplja. Prema podacima Agencije za životnu sredinu za 2014. godinu samo 0,8% od ukupnih količina otpada sakupljenog od strane javnih komunalnih preduzeća, je predato na reciklažu. Najveći procenat ambalažnog otpada koje recikliraju članice Srpske asocijacije za reciklažu dolazi iz privatnog sektora. Prema našim procenama preko 30.000 neformalnih sakupljača učestvuje u lancu sakupljanja otpada. Mi se zalažemo da se ovi ljudi integrišu u sistem sakupljanja komunalnog otpada bez štete po komunalna preduzeća, reguliše njihov status i obezbede ulaganja koja će njihov rad učiniti bezbednijim i efikasnijim.

U procesu pregovora sa EU poglavlje 27 o životnoj sredini trebalo bi da bude otvoreno sledeće godine. Šta se sve očekuje od Srbije u tom poslu i koliko ste vi kao organizacija uključeni u sam proces?

– Poglavlje 27 o životnoj sredini je izuzetno kompleksno poglavlje i Srbiju očekuje ogroman posao u ispunjavanju zahteva koje ovo poglavlje pred nas postavlja. Procene su da je potrebno preko 10 milijardi evra da se transponuju i primene EU regulative u oblasti životne sredine, a značajan deo posla je upravo unapređenje upravljanja otpadom i regulacija otpadnih voda. Nažalost, ne samo naša Asocijacija, već reciklažna industrija u celini do sada nije bila direktno uključena u proces pripreme za otvaranje pregovora o Poglavlju 27. Ono što nas posebno zabrinjava jeste utisak da javni sektor nema dovoljne administrativne i stručne kapacitete za kvalitetno vođenje ovih pregovora, niti realan uvid u pravu sliku stanja na terenu. Ne vidimo ni spremnost države da se uhvati u koštac sa problemom neformalnih sakupljača. Država kao da zaboravlja da proces pregovora ne podrazumeva samo usaglašavanje zakonske regulative sa direktivama Evropske unije već i samu primenu ovih rešenja i standarda u praksi. Kad je ambalažni otpad u pitanju, Srbija je gotovo u potpunosti transponovala EU direktivu o ambalaži i ambalažnom otpadu još 2009. godine, međutim posle 6 godine primene mi kao industrija reciklaže smo uočili brojne probleme u praktičnoj primeni i nedostatke u pravnom okviru, koji se mogu korigovati izmenama i dopunama Zakona o ambalaži. Još u julu 2015. uputili smo zahtev Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine da se započne proces izmene ovog Zakona. Nažalst, nakon 9 meseci i nekoliko sa sastanaka sa predstavnicima ministarstva koje je u načelu podržalo našu inicijativu, još uvek se nismo pomerili sa mrtve tačke. Država Srbija, ukoliko želi da se efikasno suoči sa Poglavljem 27, mora unaprediti svoje kapacitete u oblasti životne sredine, a to podrazumeva i formiranje zasebnog Ministarstva životne sredine. To ne samo da je zahtev reciklažne industrije već i civilnog sektora u celini. Pored toga, čvrsto verujemo da su participacija civilnog i biznis sektora u procesu pregovora o Poglavlju 27 ključni za njegov uspeh. Reciklažna industrija je fomiranjem Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada i Udruženja reciklera Srbije pružila ruku državi i ponudila se kao partner sa svim svojim resursima i ekspertizom, da li će Država prihvatiti ovu ruku i uključiti nas u proces pregovora tek ostaje da se vidi.

Sve informacije o programu i načinu prijave za učešće potražite na linku www.color.rs/serbiagoesgreen/

Foto: Color Press Grupa, Privatna arhiva

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.