#SERBIAGOESGREEN - Prof. dr Ana Bovan: U Danskoj se međusobno takmiče ko je potrošio manje struje

Ambasador Švedske Krister Asp otvoriće konferenciju, ispred ambasade konferenciji će prisutvovati i predstavnici SIDA odeljenja u ambasadi, kao i gospodin Marković Sandić, koordinator Odeljenja za javnu diplomatiju. Nakon ambasadora Švedske, prisutnima će se obratiti ambasadorka Indije Naridner Chauhan.

Tokom pet panel diskusija i studija slučaja, učesnici će razgovarati o zelenoj energiji i investicionom potencijalu kroz obnovljive izvore, energetski efikasnim zgradama, reciklažnoj industriji u Srbiji, biomasi i biogasu, globalnom zagrevanju.

Na panelu "Zelena energija: šansa ili obaveza?" učestvovaće i prof. dr Ana Bovan, predsednik CEDEF-a.

Kakvi su trendovi u svetu kada je u pitanju ušteda energije i orijentacija na obnovljive izvore?

- Još od 70-ih godina prošlog veka i prve naftne krize počinje osvešćivanje u pogledu dostupnosti energenata i energetske bezbednosti. Fosilnih energenata može i biti dovoljno, ali geostrateški balans ih ne čini lako dostupnim svima na isti način. Svet je odavno na putu racionalnijeg korišćenja i uštede, kao i uvođenja novih izvora energije. Danas je Evropa najdalje otišla u hrabrim političkim odlukama koje uvode ove principe, ali se i ostatak sveta polako približava. Uvedene su brojne mere na makro i mikro planu koje omogućavaju laku primenu energetske efikasnosti, dostupne modele finansiranja i stimulanse za obnovljive izvore. Komšije se u Danskoj međusobno takmiče u tome ko je manje struje potrošio i pobednici su viđeni kao izuzetno osvešćeni, kreativni i odgovorni građani.

Koliko koraka Srbija zaostaje u odnosu na evropske zemlje i njihovo korišćenje obnovljivih izvora energije?

- Srbija ima dobrih potencijala za proizvodnju energije iz više obnovljivih izvora. Stvari se od 2010. g. malo brže kreću i vide se pomaci, najviše u biogasu. Ipak smo još uvek na oko 18% obnovljivih izvora u strukturi proizvodnje primarne energije. U toj strukturi imamo 59% biomase, 40% hidropotencijala, dok biogas, vetar, sunce i geotermalni izvori učestvuju sa oko 1%. Treba da dosegnemo 27% do 2020, a radi poređenja, neke EU zemlje planiraju i do 70% iz obnovljivih izvora. Veliki posao nas čeka u dovršavanju regulative, obezbeđivanju finansiranja za JPP i nezavisne projekte, dobar odnos feed-in tarifa i cene struje.

Gde je šansa Srbije kada je u pitanu korišćenje biomase?

- Biomasa je jedini izvor koji ispunjava tri jednako važna kriterijuma. Prvo, ona stvara “climate friendly” energiju, onu koja ne doprinosi klimatskim promenama, drugo, obezbeđuje ekonomsku stabilnost stvarajući “zeleno zapošljavanje” i izuzetno veliki broj stabilnih novih radnih mesta. I treće, obezbeđuje socijalnu stabilnost i izvesnost, jer su mesta zapošljavanja izvan urbanih celina. Prostor za primenu biomase je veliki, znaćemo da smo postigli uspeh kada imamo prvih 500 malih i velikih postrojenja na biomasu u gradovima i selima širom zemlje. Uloga države je ključna, verujem da bi posebna interministarska akciona grupa trebalo da bude formirana i da ubrzano radi na stvaranju uslova da veliki i mali projekti u biomasi zažive.

Sve informacije o programu i načinu prijave za učešće potražite na linku www.color.rs/serbiagoesgreen/