Treća epizoda

0

Nakon revolucionarnih četrdesetih i akcijaških pedesetih, bivša Jugoslavija šezdesetih, ulazi u razdoblje ekonomskog prosperiteta.

Nakon revolucionarnih četrdesetih i akcijaških pedesetih, bivša Jugoslavija šezdesetih, ulazi u razdoblje ekonomskog prosperiteta

Raskrstilo se s prošlošću… Federativna Narodna je postala Socijalistička Federativna, postali smo nesvrstani, a govori „najvećeg sina naroda i narodnosti“, sve više su se bavili ekonomskim temama…. Čak, su počeli da niču i novi gradovi.

„Fića“, garnitura, televizor, letovanje u sindikalnom odmaralištu na Jadranu i sve to na kredit, postali su zaštitni znak, prosečne jugoslovenske porodice.

Paja Samardžić, fudbaler: „Te godine došlo je do brze revitalizacije života. Sve je bilo prelepo…“

Vlatko Marković, fudbaler: „Nije bilo alkohola među mladima, nije bilo droge, nije bilo novaca roditeljskih, nije bilo tih narodnjačkih zabava…“

Dragoslav Šekularac, fudbaler: „U moje vreme se u Beogradu znalo ko su najlepše devojke. Milica Pašić, Ljubica Otašević, Baraga, Beba Lončar, Olja Ivanjicki… Ako se ne zabavljaš s jednom od tih deset najlepših, nisi nikakav frajer“.

Porasli su apetiti. Bilo je krajnje vreme da i fudbaleri konačno osvoje jedno zlato.

Milan Galić, fudbaler: „Zamislite sad te mlade momke koji obožavaju to što rade, obožavaju da igraju fudbal… Uspeli su da se kvalifikuju za završnicu olimpijskog turnira u Rimu 1960. To je bila jedna ogromna sreća…“

Finalna utakmica između Jugoslavije i Danske, odigrana je na Olimpijskom stadionu u Rimu. A u njemu: jedan nezasluženi crveni karton, tri gola u danskoj mreži i konačno, prva zlatna olimpijska medalja za novu Jugoslaviju.

Najpre Galić levicom, a potom i Matuš desnicom, čistili su paučinu sa danskog gola. A onda…

Milan Galić, fudbaler: „U 37. minutu, Toma Knez, koji je igrao desno krilo, prodre do korner linije, centrira loptu, ja natrčavam na prvu stativu da je ubacim u gol, međutim Bora Kostić, koji je bio iza mene, viče „Gale, pusti“. Ja je propustim kroz noge, a Bora u svom stilu da jako lep gol i povedemo sa 3:0. Međutim, sudija poništi gol. Bora kreće da se raspravlja sa sudijom, a ja mu rekoh, odvlačeći ga od sudije: „Nema veze, pobedićemo…“. Odjednom čula se pištaljka iza mene, sudija mi pokazuje crveni karton i izbacuje sa terena. Na kraju smo ipak slavili sa 3:1 i osvojili prvu zlatnu olimpijsku medalju“.

Da je 1960. zlatna godina jugoslovenkog fudbala, potvrdilo se na prvom finalnom turniru Kupa Evropskih nacija. Plavi u grad filmskog novog talasa, donose energiju dostojnu Žan Lik Godara i Fransoa Trifoa. Ni 11 Francuza, pun „Park Prinčeva“ i simpatični sudija, nisu mogli ništa Zebecu i klincima. Međjutim, domaćini nisu bili nimalo lak zalogaj „plavim“ momcima.

Dragoslav Šekularac, fudbaler: „U to vreme Francuzi su imali vrhunske fudbalere“.

Praktično se nisu ni zagrejali, a Francuzi su već vodili sa 3:1. A onda se desio jedan od najvećih preokreta u istoriji evropskih prvenstava.

Ivan Ćurković, fudbaler: „Mi smo ostatak utakmice odigrali fenomenalno. Sve nam je išlo od ruke…“

Reprezentacija Jugoslavije za manje od 30 minuta, postize 4 gola, i pobedjuje Francusku, sa antologijskih 5:4.


Ovo prvenstvo će ostati upamćeno i po tome, što su po prvi put ljudi u Jugoslaviji, mogli da gledaju direktan prenos jednog fudbalskog meča.

Marko Marković, komentator: „Mladen Delić je prenosio za radio, utakmice polufinala i finala, a istovremeno, išla je i slika na malom ekranu“.

Ono što su na svojim crno-belim televizorima marke „EI Niš“ videli, bila je rovovska borba Davida i Golijata. Finale… Sovjetski Savez – Jugoslavija

Dragoslav Šekularac, fudbaler: „Opet smo naleteli na Ruse, koji su nam uvek bili gadan protivnik“.

Dokaz, da veličina nije „a priori“ i kvalitet, je i Galićev gol za vođstvo „plavih“.

Milan Galić, fudbaler: „Centrirana lopta sa desne strane u šesnaesterac, ja sam naleteo i dao gol Jašinu, poveli smo sa 1:0“.

Međutim, „veliki brat“ sa istoka uspeva da izjednači.

Milan Galić, fudbaler: „Dopustili smo sebi luksuz da igramo ofanzivnije nego što je trebalo. Rusi su iz kontri često uspevali da dođu do našeg gola. Tako su i došli do izjednačenja, jer u odbrani nismo bili dovoljno stabilni i čvrsti“.

Na kraju, ipak, sovjetski fudbaleri su bili bolji. U 113. minutu postižu gol i pobeđuju. Jugoslavija je druga u Evropi.


Fudbalerima sa ovih prostora definitivno odgovara klima Južne Amerike.
Na Svetskom prvenstvu u Čileu, koje se sa svojim zapletima razvijalo poput najbolje latinoameričke sapunice, igrali su u polufinalu, zauzeli četvrto mesto i konačno zalečili kompleks zvani Nemačka.

Vlatko Marković, fudbaler: „Na svetskom prvenstvu 1962. na kome smo objektivno govoreći trebalo da budemo svetski prvaci, imali smo prosek od 23 godine i tri meseca“.

Vladica Kovačević, fudbaler: „Taj sastav Jugoslavije bio je izuzetno jak sa izuzetnim pojedincima. Počevši od Šoškića, preko Jusufija, Galića, Šekularca, Jerkovića, do Skoblara…“

Prvi negativac protiv kojeg su „plavi“ momci morali da se izbore, bili su drugovi funkcioneri.

Dragoslav Šekularac, fudbaler: „Nismo igrali u finalu samo zato što smo imali slabu upravu“.

Vladica Popović, fudbaler: „Smatrali su da reprezentacija, koja je otišla na svetsko prvenstvo, maltene nije u stanju da prođe i takmičenje po grupama“

Dragoslav Šekularac, fudbaler: „Da smo imali, ozbiljnije rukovodsvo, sigurno bi u finalu igrali sa Brazilom, a znamo da Brazilu nikada nije bilo lako sa nama…“

Treće svetsko prvenstvo za redom, i treći put ista priča. Četvrtfinale… Jugoslavija – Nemačka.

Milan Galić, fudbaler: „To je bilo posebno nadahnuće kod igrača, jer smo znali koliko smo puta od njih ispadali u četvrtfinalu“.

Vladica Kovačević, fudbaler: „Bila je teška utakmica, tvrda, kao i svaka sa Nemcima. Oni su igrali dobro i mi takođe. Radaković je dao odličan pogodak…“.

Milan Galić, fudbaler: „Pretrčao sam dva nemačka igrača, došao sam do korner linije, zavrnuo sam loptu na penal, naleteo je Radaković i rezantnim udarcem postigao gol. Pobedili smo sa 1:0“.

Protiv „pancera“ se i moglo, ali za pacere u sopstvenim redovima, jednostavno nije bilo leka.

Dragoslav Šekularac, fudbaler: „Pobedili smo Urugvaj, mislim sa 3:1, pobedili Kolumbiju sa 5:0, na kraju Nemce sa 1:0 i već smo bili napravili neki uspeh…“

Milan Galić, fudbaler: „Pošto sam ja bio kapiten, na jednom sastanku sa igračima dogovorili smo da odem kod tadašnjeg predsednika saveza da razgovaram sa njim…“

Dragoslav Šekularac, fudbaler: „Nismo mogli da dobijemo ni 50 dolara premiju. Zamislite koliko je sve bilo neozbiljno, da je jedan od rukovodilaca reprezentacije, vršio prenos utakmice. Smešno…“

Milan Galić, fudbaler: „Predsednik me je pogledao i rekao: „Šta ti misliš Galiću, šta da kažu naši rudari u rudnicima, koliko oni primaju… Ne mere““.

Medjutim, novac nije bio i jedini problem pred polufinale. U sapunicu su se umešali i Josip Broz i Salvador Aljende.

Zdravko Reić, novinar: „Čile je u polufinalu trebalo da igra sa Brazilom, a Jugoslavija sa Česima. Trebalo je da igramo u Santjagu, a igrali smo u Valpareisu. To je bio veliki hendikep, za koji je Vlatko Marković optužio Tita“.

Vlatko Marković, fudbaler: „Aljende zamoli Tita da mi pristanemo da odigramo 180 kilometara daleko i odigramo protiv Čeha na stadionu, gde su oni do tada igrali“.

Konačno, u polufinalu, sudar dva legitimna naslednika stare dobre ‘dunavske škole’.

Vlatko Marković, fudbaler: „Stigli smo tamo na noge Česima, koje bi u normalnim okolnostima sigurno dobili sa 7-8 golova razlike“.

Vladica Popović, fudbaler: „Mislili smo da ćemo lako doći do pobede i da nam je finale nadohvat ruke“.

Dragoslav Šekularac, fudbaler: „Odlično smo počeli meč i sada mi je jako žao što smo našom nepažnjom i neozbiljnošću izgubili meč. Imali smo pet puta više šansi nego oni“.

Milan Galić, fudbaler: „Jednu grešku je napravio Jusufi, drugu Vladica Popović, a treću Marković, koji je iz čista mira uhvatio loptu rukom i napravio penal“.

Fudbaleri, potpuno demotivisani odlaze nazad na dvoboj sa domaćinom za treće mesto.

Vladica Kovačević, fudbaler: „Na toj utakmici primili smo gol u poslednjem minutu. Prethodno je sudija meni poništio gol zbog navodnog ofsajda. Možda sam i bio, ko to zna…“

Na tom prvenstvu proslavili su se sjajnim igrama Dragoslav Šekularac …i golovima Dražen Jerković. Jerković je postigao pet golova i bio najbolji strelac šampionata, dok je Dragoslav Šekularac izabran u najbolji tim prvenstva.

Dragoslav Šekularac, fudbaler: „Meni je to prvenstvo ostalo u sjajnoj uspomeni jer sam jedini jugoslovenski fudbaler koji je izabran u najboljih 11 na šampionatu. Možda i zbog ocene 11, koju sam dobio na meču protiv Urugvaja“.

Da apsurd bude još veći, Dragoslav Šekularac je bio i akter jednog od najvećih skandala u istoriji jugoslovenske kinematografije.

Filmom ‘Šeki snima, pazi se’, otvorena je nova stranica filma na ovim prostorima, stvoren je KEMP.

Dragoslav Šekularac, fudbaler: „Snimio sam film, snimio sam i ploču „Šeki Twist“ i to su stvari koje me sada možda i više raduju nego tada…“

Ipak, Evropska prvenstva su bila mesto najvećih uspeha jugoslovenskog fudbala. Posle srebra 1960. nova šansa stiže osam godina kasnije, u godini velikih previranja širom Evrope.

Dragan Džajić, fudbaler: „Otišli smo kao autsajder, obzirom da su se kvalifikovali Italija, Engleska i Sovjetski savez. Engleska je bila svetski prvak i apsolutni favorit“.

Ilija Petković, fudbaler: „Bio je jedan sasvim drugi vid takmičenja. Igrali smo sa Englezima polufinale, dok su drugi par činili Italijani i Rusi“.

Mirsad Fazlagić, fudbaler: „Engleska je igrala sa asovima, Čarltonom, Murom, Harstom…“

Ilija Petković, fudbaler: „… Benksom, Vilsonom… To su bili igrači svetske klase, svetski prvaci“.

… a sa druge strane, potpuno nova reprezenatcija Jugoslavije.

Marko Marković, komentator: „Selektor je bio Rajko Mitić, dok je Branko Stanković bio trener. Izvanredno je branio Ilija Pantelić. Bekovi su bili Fazlagić i Damjanović. Potom „muzejska“ half linija Pavlović, Holcer, Paunović… Ilija Petković, centarfor je bio Musemić. Osim je igrao levu polutku, pa se povredio, pa je naknadno stigao Kule Aćimović i levo krilo bio je Džajić“.

I, konačno je krenulo polufinale. Mesto susreta, jedan od najlepših gradova Apenina.

Ilija Petković, fudbaler: „To je bilo čudo neviđeno u Firenci“.

Dragan Džajić, fudbaler: „Počela je utakmica, bilo je jako sparno vreme. I već u petom minutu povredio se Osim“.

Mirsad Fazlagić, fudbaler: „Povredio ga je Vilson i u to vreme nije bilo pravo zamene…“

I sa deset igrača, „plavi“ su uspešno parirali Englezima.

Dragan Džajić, fudbaler: „Nije tu bilo nekih velikih šansi. Kako smo odigrali 0:0 prvo poluvreme, a mislili smo da ćemo izgubiti, rasle su šanse da nešto ipak možemo da napravimo“.

Mirsad Fazlagić, fudbaler: „Sa deset igrača smo smogli snage da postignemo gol u 87. minutu. Fenomenalni gol postigao je Džajić“.

Dragan Džajić, fudbaler: “Na 2-3 minuta pre kraja, Holcer je izneo loptu sa sredine terena, dao je loptu Musemiću na levom krilu, tamo gde sam ja uvek stajao… Sećam se kao danas. Ja sam podigao ruku, on je centrirao, lopta mi je pala na grudi, potom tačno na levu nogu, postigao sam lep gol i kada sam video da je lopta u mreži, umalo se nisam onesvestio od radosti“.

Zdravko Reić, novinar: „U to vreme Džajić je bio Bog i odveo je reprezentaciju u finale. Bila je to najveća prilika da Jugoslavija postane prvak Evrope.“

Finalna utakmica sa Italijom, odigrana je na jednom od najlepsih stadiona tog vremena, Olimpiko u Rimu. Prisutno 90.000 gledalaca.

Ilija Petković, fudbaler: „Stadion je bio krcat. Nije bilo slobodnog mesta. U celoj Evropi ogromno interesovanje“.

Mirsad Fazlagić, fudbaler: „Bili smo uvereni da ćemo pobediti. Javilo se neko ogromno samopouzdanje kod nas kad smo eliminisali svetske prvake“.

Ova utakmica, mogla je da ima i sasvim normalan tok.

Dragan Džajić, fudbaler: „Poveli smo sa 1:0, ja sam postigao taj gol i do pred kraj smo imali taj rezultat“.

Ilija Petković, fudbaler: „Privodi se utakmica kraju na fantastičan način. Mi dominiramo, ali eto dogodio se taj faul… Došao je Musemić iz napada koji inače nije bio predviđen da stoji u „živom zidu“, ne bi li ga pojačao. Lopta je prošla kroz njegove noge i bilo je 1:1“.

Mirsad Fazlagić, fudbaler: „Sudija Dinst je učinio sve da Italija dođe do ponovljene utakmice. Svirao je taj nepostojeći faul iz koga su izjednačili“.

Dragan Džajić, fudbaler: „Igrali smo dva produžetka po 15 minuta i tada smo imali puno šansi, nismo pobedili i to je bila jedna od naših najboljih igara ikada. Trebalo je ubedljivo da pobedimo, jer smo briljantno igrali“

Čudna su bila fudbalska pravila tih godina. Nije bilo zamena igrača, niti je bilo izvođenja penala nakon nerešeno odigrane utakmice. Brzo je zakazana nova utakmica.

Ilija Petković, fudbaler: „Ponovljena utakmica je morala da bude odigrana posle 24 sata“.

Mirsad Fazlagić, fudbaler: „Ekipa je već bila načeta povredama igrača, a za šest dana smo odigrali tri utakmice. Italijanski selektor je zamenio sedam fudbalera…“

Pobedila je Italija, protiv već umornih reprezentativaca Jugoslavije, rezultatom 2:0.

Dragan Džajić, fudbaler: „Italija je u drugoj utakmici bila bolja i pobedila i šteta je što te godine nismo postali prvaci Evrope“.

Posle svega u istoriji ostaje zabeleženo da je Jugoslavija osvojila srebrnu medalju, a Dragan Džajić, bio najbolji strelac evropskog prvenstva.

Kliknite ovde da biste pogledali trejler.

 

 

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.