Aktivirane odbrambene ćelije uništavaju rak

0

Do primene dug put

„Naoružane“ T-ćelije odbrambenog sistema mogle bi da dovedu do nove terapije u borbi protiv raka, izveštavaju naučnici sa Bečkog instituta za Molekularnu biotehnologiju (IMBA) Austrijske Akademije Nauka (ÖAW). Međutim, do primene je još dug put – do sada je novi pokušaj testiran samo na miševima.

Odbrambeni sistem ne igra važnu ulogu samo u odbrani od klica, nego nadgleda i nastanak raka. Pacijenti s narušenim odbrambenim sistemom zato i češće razvijaju zloćudne tumore nego ljudi sa očuvanim odbrambenim sistemom. Međutim, mnogi tumori ne izazovu potrebni odgovor odbrambenog sistema.

Pošto se ćelije raka ne razlikuju dovoljno od normalnih ćelija od kojih su nastale, ne prepoznaju se kao deformisane. Povrh toga, i same ćelije raka proizvode materije koje blokiraju ćelije odbrambenog sistema.

Šef IMBA Jozef Peninger i njegova grupa našli su način da kod miševa pojačaju odgovor odbrambenog sistema kao reakciju na rak. U te svrhe su korišćene T-ćelije odbrambenog sistema kod kojih je genetski isključen centralni regulator Cbl-b. Tako su ćelije postale osetljivije i aktivnije u prepoznavanju i suzbijanju tumora.

Kod miševa promenjene T-ćelije mogu da izazovu toliko jaki odgovor odbrambenog sistema da se ćelije tumora mogu potpuno uništiti u roku od nekoliko nedelja. Genetski promenjeni miševi znatno su manje podložni raku kože nakon UV-zračenja.

Kada se promenjene T-ćelije miša uzmu iz krvnog uzorka i daju drugom mišu kao inekcija, mogu da umanje i tumor drugog miša. One se tamo razviju u takozvane ćelije pamćenja i utiču na trajni imunitet.

Osim bečke grupe ovim mehanizmom su se bavili i istraživači Nacionalnog Instituta zdravlja (NIH) u SAD-u. Oni su istovremeno objavili slične rezultate o odbijanju tumora Cbl-b regulatorom koje su zabeležili na drugim vrstama raka.

Naučnike sada interesuje kako bi se iz novih saznanja razvila terapija za pacijente. Moguće bi bilo da se iz krvi pacijenta dobiju T-ćelije i da se u njima blokira regulator Cbl-b. Zatim bi se pacijentu ponovo ubrizgala krv, ali za to bi prvo morao da se razvije odgovarajuchi blokator. Osim toga bi postupak morao da se testira na životinjama da bi se tačno istražilo pozitivno dejstvo protiv tumora kao i neželjena dejstva, jer potiskivanjem Cbl-b povećava se i rizik za autoimune reakcije. Istraživači žele i da tačnije ispitaju kojim vrstama raka bi odgovarala terapija.

compress

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.