11. april

0

1227 – Umro je Džingis-kan, mongolski vojskovođa i osnivač mongolske države.

1227 – Umro je Džingis-kan, mongolski vojskovođa i osnivač mongolske države.

1514 – Umro je Donato Bramante, italijanski arhitekt. Poslednjih petnaest godina života proveo je radeći za pape Aleksandra VI i Julija II. Njegovo delo imalo je presudan uticaj na arhitekturu visoke renesanse.

1689 – Krunisan je engleski kraljevski par Vilijam III Oranski (William) i Meri II (Mary). Za vreme njihove vladavine doneto je nekoliko važnih odredaba i zakona – Deklaracija prava, Akt tolerancije…

1713 – Utrehtskim mirom okončan je „rat za špansko nasleđe“. Nizom ugovora, koje su 1713, 1714. i 1715. potpisale Engleska, Francuska, Holandija, Savoja, Portugal i Pruska preuređena je mapa Evrope, a Španija je prinuđena da za vladare prihvati francuske Burbone (Bourbon).

1755 – Rođen je Džejms Parkinson (James), britanski lekar koji je otkrio Parkinsonovu bolest.

1814 – Postignut je sporazum u Fontenblou prema kojem je Napoleon Bonaparta abdicirao i bio prognan na ostrvo Elba. Na prestolu ga je zamenio Luj XVIII.

1842 – Beogradski trgovci braća German završili su gradnju prve srpske lađe „Knez Mihailo“. Majstori iz Carigrada počeli su gradnju 1840. u Brzoj Palanci na Dunavu. Brod je mogao da se koristi i u vojne svrhe – na njemu je bilo mesta za 18 topova.

1894 – Uganda je postala britanski protektorat.

1899 – SAD su od Španije preuzele Filipine.

1919 – Osnovana je Međunarodna organizacija rada sa sedištem u Ženevi.

1945 – Američke trupe osvojile su u Drugom svetskom ratu nemačke gradove Esen i Vajmar i oslobodile koncentracioni logor Buhenvald.

1948 – Počela je izgradnja novog beogradskog naselja na levoj obali Save – Novi Beograd.

1952 – Krvavim vojnim pučem vlast u Boliviji preuzeo je Nacionalni revolucionarni pokret.

1961 – U Jerusalimu je počelo suđenje bivšem funkcioneru nacističke Nemačke Adolfu Ajhmanu (Eichman) za ratne zločine nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu.

1973 – Nacistički lider Martin Borman zvanično je proglašen mrtvim i skinut sa liste traženih ratnih zločinaca u SR Nemačkoj.

1977 – Umro je francuski pisac Žak Prever (Jacques Prevert), „pesnik ljubavi, prijateljstva i sreće“, autor čuvene „Barbare“, veoma popularan među mladima pedesetih godina 20. veka. Poznat je i po scenarijima za filmove Marsela Karnea (Marcel Carnet) „Obala u magli“, „Hotel Sever“, „Deca raja“ i „Ljubavnici iz Verone“.

1979 – U glavni grad Ugande Kampalu ušle su trupe Tanzanije i snage opozicije u egzilu, okončavši osmogodišnju vladavinu diktatora Idija Amin Dade. Idi Amin je pobegao u Libiju.

1984 – Konstantin Černjenko izabran je za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a.

1985 – Umro je predsednik Albanije Enver Hodža (Hoxa). Kao neprikosnoveni komunistički lider od završetka Drugog svetskog rata do smrti, bio je pristalica staljinističkog kursa.

1991 – Savet bezbednosti UN objavio je formalni kraj Zalivskog rata uz obećanje Iraka da će platiti ratnu štetu i uništiti oružje za masovno uništavanje.

1997 – U Beogradu, u restoranu „Mama mia“, ubijen je zamenik ministra unutrašnjih poslova Srbije, general-pukovnik Radovan Stojčić-Badža. Ubistvo nije rasvetljeno.

1999 – Indija je uspešno isprobala raketu dugog dometa tipa „Agni“, sposobnu da nosi i nuklearne projektile.

1999 – U Beogradu je ubijen novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik listova „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“. Ubistvo nije razjašnjeno.

2001 – Škotska kompanija „“PPL Terapeitiks Pielsi“, koja je 1996. stvorila prvog kloniranog sisara – ovcu Doli, saopštila je da je proizvela pet kloniranih prasića.

2002 – U sedištu UN u Njujorku zvanično je osnovan stalni Međunarodni sud za ratne zločine, nakon što je više od 60 zemalja ratifikovalo Rimski sporazum iz 1998. kojim je ovaj sud uspostavljen.

2002 – Bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije Vlajko Stojiljković izvršio je samoubistvo na ulazu u zgradu Skupštine SR Jugoslavije.

2003 – Sfor je u Tuzli (BiH) uhapsio Nasera Orića, ratnog komandanta Armije BiH iz Srebrenice i izručio Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za ratne zločine nad srpskim civilima u istočnoj Bosni, od početka rata do 1993. godine.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.