FASHION TERMINATORKA – Politički nekorektno: On je bio oči u oči sa svojim demonima. I pobedio.

0

Da ne bude kako uvek samo mračim, kako ne znam i ne želim ništa lepo ni o kome da napišem i kako uvek vidim samo ono što je bezveze i PLJUC, ovog puta sve samo lepo i prelepo.

Za početak omiljena kreatorka Vojvotkinje od Kembridža Kejt Midlton, Roksanda Ilinčić, čija je stalna mušterija već nekoliko godina unazad i američka prva dama Mišel Obama.

Nedavno se na ovaj impresivni spisak klijentele ubacila i supruga američkog predsedničkog kandidata Donalda Trampa, Melanija, kojoj je bilo dovoljno jedno pojavljivanje u Roksandinoj fenomenalnoj haljini kako bi čitava Amerika u njoj prepoznala novu Džeki Kenedi.

„Margot“ bela haljina sa zvonastim rukavima, jednostavnog i istovremeno savršenog kroja, je nakon što se Melanija u njoj pojavila na konvenciji republikanaca, rasprodata u trenu. Bravo za sada već planetarno poznatu i cenjenu srpsku kreatorku. Žena je, radeći predano i vredno, pokazala kako se postiže USPEH – nema tu ništa preko noći i prečica. Karijera, ona ozbiljna, kao i ime grade se strpljivo, odgovorno i disciplinovano. Talenat je svakako neophodan, ali bez pomenutih kvaliteta – uspeh neretko izmakne.

Pozitivan primer broj dva je još jedna skromna, vredna, odgovorna i nadasve talentovana dama – glumica Mira Banjac, koja je ovih dana i u susret 87. rođendanu najavila povlačenje sa scene. Šta da kažem, već mi nedostaje. Takvih je umetnica, ali i žena od stila i ukusa na našoj javnoj sceni, nažalost, sve manje. Kada bi trebalo da se odlučim da li ovu ženu više volim dok je na sceni ili, pak, dok, recimo, čitam neki njen uvek svež i drugačiji intervju – teško bih mogla da donesem konačni izbor.

Ne sećam se ni da sam ikada pročitala da se na nju žalio neko od kolega i koleginica, da su rekli da je neodgovorna, neozbiljna ili sebična na sceni; ne pamtim ni da je u nekom filmu ili predstavi bila loša, a o tome kako je u svakoj prilici skockana sa merom i ukusom i u skladu sa prilikom mogu samo da kažem da će mlađe koleginice morati da savladaju još puno LEKCIJA ako žele da joj se približe.

Jedna od njih, glumica Narodnog pozorišta u Beogradu Marija Vicković, po meni je na dobrom putu da jednog dana (baš kao što to sada radi Mira Banjac) potpuno zasluženo bude u poziciji da se dostojanstveno i podignute glave povuče sa scene. Ova je lepa i talentovana glumica i moj pozitivni izbor broj tri i to iz više razloga, a ključni je njena nova pobeda. Naime, Marija je, kako to i treba da se uradi ako želimo da pobedimo, umesto da od svojih strahova beži, njima smelo krenula u susret.

Glumica se, kako čitam, godinama borila sa svojim strahom od duboke vode, a onda je rešila da upiše kurs ronjenja i sada odvažno i neustrašivo, kako i priliči velikim devojčicama, istražuje morske dubine. Divna je to poruka svima nama – suočavanje i prevazilaženje vlastitih strahova možda i nije baš najlakša stvar na svetu, ali kakva nas samo nagrada čeka… Marijin BIG BLUE poduhvat je nešto kao „da je bolje, ne bi valjalo“ letnja ilustracija ove priče.

Sledeći pozitivan primer je jedan od meni posebno dragih domaćih savremenih pisaca, Vladimir Kecmanović, za kojeg opravdano sumnjam (i to iz sve snage podržavam) da u svakom trenutku nastoji da živi u skladu sa onim o čemu piše i govori. To je ozbiljan ljudski kvalitet, svojstven samo ljudima sa „vertikalom“, jer u tom slučaju čak i neslaganje oko nekih tema nikada nije problem u komunikaciji i eventualno saradnji. Sa takvim, pristojnim i utemeljenim ljudima, stvari nikada ne mogu da se „otmu kontroli“ i i izgube svaki obris ljudskosti, pristojnosti i kućnog vaspitanja.

Ima još nešto zbog čega se Vladimir našao na mojoj ovonedeljnoj „sve samo pozitivno“ listi. Naime, ovaj je talentovani pisac prepoznao sav potencijal DŽABALEBARENJA, za koje kaže da je „prijatna aktivnost, poznata još i kao krađa dana od boga“. Ja bih samo dodala da je dokolica (kako ja ovoj aktivnosti najčešće iz milošte tepam) i jedan od preduslova da smislimo nešto pametno i dobro. Ukratko – čovek koji povremeno ne pronađe u svojoj agendi vreme za „ništa“, zapravo ka ništavilu srlja.

E sad, dok se Marija borila i izborila sa svojim strahovima, njen kolega Tihomir Stanić je bio oči u oči sa svojim demonima – alkoholom i kockom. I čovek je, kako kaže uz ogromnu pomoć i podršku porodice, iz ove nimalo lake bitke izašao kao POBEDNIK. Dakle, potpuno zasluženo peto mesto na mojoj pozitivnoj listi, posebno ako se ima u vidu da je nakon svega rešio da otvoreno i bez stida o svemu kroz šta je prolazio govori javno, nadajući se da će njegova priča nekome ko ima slične probleme biti podstrek i stimulans tokom jedne od najtežih bitki – one sa samim sobom. Bravo i svaka čast!

I ne samo to, gospodin Stanić je otišao i korak dalje i sa nam podelio i nagradu koja mu je kao pobedniku pripala. Naime, nakon mraka kroz koji je prošao i iz koga je izašao, u njegovom životu stvari su postale jednostavnije i mnogo bliže suštini i istini. Jer, kako drugačije protumačiti njegov odgovor na pitanje šta za njega predstavlja najveću životnu radost. Kratko i jasno, on je odgovorio – „deca, pre svega moja, ali i tuđa“. U prevodu, vera u život je naša najveća snaga i pokretač svega.

Unapred se izvinjavanjavam onim nešto emotivnijim selebovima sa osetljivim nervnim sistemom, ali koliko god da sam ovog puta pozitivna i blagonaklona, ne mogu a da ne budem lična. To bi bilo apsolutno u suprotnosti sa mojim karakterom, te stoga (jer se meni moj karakter baš ovakav dopada) šesto mesto MOJE + LISTE pripada kreatorki Verici Rakočević i to prvenstveno iz dva (samo meni bitna i važna) razloga. Prvi je taj što sam, zahvaljujući društvenim mrežama, videla da je Verica shvatila o čemu i zbog čega ovako pišem i da joj se to samim tim i dopalo, a drugi da ni ona (baš kao ni ja) ne misli da je slatkorečivost nešto čemu bi trebalo pridavati neki poseban značaj.

Uverena sam da je žena odavno naučila lekciju – mnogo je korisnije, ako već želite (ili nemate pametnija posla) da čujete šta drugi misle o vama, poslušati kritiku, nego se razmazivati u blatu lažnih komplimenata i pohvala. Zato ja svaki put, kada Verica nešto ili nekoga iskreno i bez lažne nežnosti i empatije prokomentariše, vidim u tome njen nesebični poklon toj personi. Nažalost i po reakcijama, rekla bih da većina bira da čuje nešto drugo. Šteta, od Verice (sa čijim se, da ne bude zabune, izborima i postupcima neretko ne slažem) bi mogle puno korisnog da saznaju.

I za kraj, društvo „prvih ispod liste“. Na vrhu je novosadski kik bokser Nenad Pagonis, momak „čeličnih pesnica i mekog srca“, kako mu često tepaju. Osim što je u nekoliko navrata uspevao da osvoji TITULU svetskog prvaka, pošlo mu je za rukom i da bude suprug i otac za primer, kao i da se aktivno uključi u brojne humanitarne akcije. Ovih dana će se premijerno oprobati i u bokserskom ringu, a razlog zbog kojeg je ovaj izuzetan momak završio „ispod crte“ je vrlo jednostavan – da se ne opusti pre vremena, jer od njega, takvog pristojnog i na mestu, očekujem još puno toga lepog i za pohvalu.

Društvo mu pravi i modna dizajnerka Melina Džinović, koja je mogla do kraja života da uživa u popularnosti i poznatosti „uvek lepe i doterane supruge Harisa Džinovića“, ali je ona žena na vreme zasukala rukave i, vredno i nenametljivo, izgradila više nego pristojnu modnu karijeru. Rezultat – svaka nova kolekcija joj je sve bolja, a ono što mi se posebno dopada jeste činjenica da su haljine sa Melininim potpisom nosive i to ne samo kada je reč o super zgodnim damama i „90/60/90“ srećnicama.

Ispod crte ovog puta samo zato što je izjavila kako bi Harisa volela i bez BRKOVA. Draga Melina, nema to veze sa fizičkim izgledom. Što bi hrvatski književnik Ante Tomić rekao „šta je muškarac bez brkova“… Ako mene pitate, bez brkova ne da ne bi bilo legendarnog Klarka Gejbla, nego ni film svih filmova“Prohujalo sa vihorom“ ne bi, bojim se, nikada bio snimljen.

P.S. Big like za novu frizuru Snežane Dakić. Lepo joj stoji i što je još važnije čini se da se prva dama srpskog modnog novinarstva, posle ne baš preterano srećnih stilskih lutanja i traženja, konačno vraća na pravi put. Podržavam!

P. P.S. Dragi moji, uživajte u ovom iznenadnom i potpuno neočekivanom udaru pozitivne energije i blagonaklonosti sa moje strane, jer ko zna kada će se i da li će se nešto slično ponoviti.

Isto tako, poruka onima koji malo teže podnose kritiku – pažljivo proćitajte koji su to kvaliteti potrebni kako biste se izdvojili iz gomile WANNA BE poznatih. U međuvremenu i dok se budete preporučivali isključivo prednjicama, zadnjicama i stražnjicama – Terminatorka će nastaviti po starom, tačnije, biti nemilosrdno iskrena u svojim kritikama.

Foto: Promo

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.