SEĆATE LI SE DEČAKA KOJI JE TRAKTOROM DOVEZAO PORODICU 1995: Evo gde je danas!

0

Setim se da sam nekada živio u kući koja nije imala tekuću vodu, da su moji orali konjima. Sada kada mi nešto nije po volji shvatim da sam razmažen – kaže Dragan Mioković.

Stotine hiljada prognanih sa svojih ognjišta, hiljade ubijenih, među kojima i deca! Najveće etničko čišćenje pred očima moderne Evrope od Drugog svetskog rata… Iz svojih domova proterano 280.000 ljudi, dok je oko 2.000 njih izgubilo život!

Mnogi se i danas vode kao nestali, a samo su hteli da ostanu živi. Ipak, jedna slika ostaće zauvek upamćena, a to je ona na kojoj dečak vozi traktor u izbegličkoj koloni i svojoj porodici spasava život, ovo je priča o junaku – Draganu Miokoviću!

280.000 ljudi u jednoj koloni. Rame uz rame muškarci i žene, stari i mladi. Iznad Knina grme granate, oko puta odzvanjaju pesma i psovke hrvatskih vojnika. Kilometar po kilometar puta izbegličke kolone osvaja i stari traktor, za čijim je volanom Dragan Mioković (12) – Počela je “Oluja”.

Junak priče je uspešan mladi čovek, srećno oženjen, i ima preslatku devojčicu Hanu. Dragan danas radi u firmi koja se bavi izradom video igara, a uspešan je u kreiranju specijalnih efekata za filmove i reklame, ali to uglavnom radi preko interneta.

U rodnoj Hrvatskoj, prvi put od “Oluje”, bio je pre nekoliko godina, kako bi izvadio dokumenta.

Mnoge tužne priče će ovih dana biti ispričane, mnoge će suze ponovo biti prolivene, ali ovaj zločin nikada neće biti zaboravljen, a posebno herojski čin jednog dečaka od 12 godina, koji je morao da vozi traktor u izbegličkoj koloni od Republike Kninske Krajine do Srbije kako bi spasio goli život, svojoj porodici.

dok su njegovi vršnjaci gledali crtane filmove, igrali fudbal, košarku i sanjali da postanu novi Maradona, Van Basten ili Kićanović, Slavnić, ovaj junak je imao mnogo drugačiji život. Sa samo 12 godina morao je da sedne za volan traktora i krene iz sela u okolini Gračaca u svoju borbu za život.

Dragan ipak kaže da “Oluju” ne pamti kao užas i da je sve to za njega danas “daleka uspomena”. Sa majkom i mlađim bratom Duškom tog 4. avgusta 1995. napustio je svoj dom “dok akcija ne prođe”. Sa nešto osnovnih stvari, iz sela u okolini Gračaca, uputili su se negde na sigurno, ni ne sluteći da se nikad neće vratiti u zavičaj. Danas svi žive u Beogradu.

Junak priče je uspešan mladi čovek, srećan oženjen, i ima preslatku devojčicu Hanu.

U rodnoj Hrvatskoj, prvi put od “Oluje”, bio je pre nekoliko godina, kako bi izvadio dokumenta.

Čudno mi je sada tamo. Velebit je ostao isti, i to me podseća mnogo na detinjstvo, ali livade i puteljci su se promenili i sve mi sada izgleda manje. Imao sam osećaj ko da sam u snu. Nije mi bilo realno – poverio nam se Dragan.

Kaže da je zadnji put traktor vozio 1995. godine.

Prodali smo ga. Trebale su nam pare. Setim se da sam nekada živio u kući koja nije imala tekuću vodu, da su moji orali konjima, da smo seno kosili ručno na plus 40 stepeni i to je tada bilo normalno. Sada kada mi nešto nije po volji shvatim da sam razmažen – kaže Dragan.

Izvor: Kurir

Foto: Printscreen/ RTS

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.