Pismo obične debele devojke: Jedino što tražim od vas mršavih!

0

Pod pseudonimom "Your Fat Friend" (tvoja debela prijateljica) jedna žena je otvoreno progovorila o onome što proživljava, kako je društvo doživljava, kako zaista izgleda biti u njenoj koži i šta želi od ostatka sveta, kao i od svojih najbližih.

Treba mi da me saslušate pažljivo. Treba mi da mi verujete kad vam kažem šta će se dogoditi. Treba mi da kažete reč „debela“. O meni. Jer to jesam.

Debela sam dovoljno da neke prodavnice za debele ljude ni nemaju moj broj. Debela dovoljno da neki lekari odbijaju da me prime. Debela dovoljno da ulazak u avion čini da mi se krv sledi u venama jer mogu da me izbace bez refundiranja moje karte ili mogu da mi naplate duplu kartu i onda ću morati da objašnjavam mojim prijateljima, kolegama, porodici, zašto ne mogu da pođem na taj put.

Svaka rasprava o izgledu – bilo u medijima ili među prijateljima – je kako izbeći užasnu sudbinu i izgledati kao ja. Treba mi da čujete da sve ovo boli, i da se to događa non stop. Znam da je teško pričati o tim stvarima.

Ali kad govorim o debljini, ne govorim o osećanjima ili samopouzdanju ili problemima sa slikom o sebi ili unutrašnjoj snazi. Govorim o načinu na koji pojedinci i institucije tretiraju i mene i ljude koji izgledaju kao ja.

Treba mi da potvrdite da vi i ja imamo drugačija iskustva zato što sam ja debela. Treba mi da razmislite o svojoj publici. Kad kažete da mrzite svoje telo jer ste debeli ili da se bojite da ćete postati debeli ili kad kažete da nije trebalo da pojedete taj ručak ili desert, ili kad objavite da je vaša novogodišnja odluka da izgubite 5, 10 ili 15 kila – govorite da ne želite da dobijete telo kao što je moje. Vaša osećanja su stvarna i istinska i verodostojna. Ali i dalje ne bi trebalo da ih govorite najdebljoj osobi koju znate.

Znam da sve nas pogađa kada nas se neko stidi zbog našeg tela i da svi imaju stvarna, duboka, velika osećanja o svom telu.

Svejedno mi treba da prestanete to da ovekovečavate, pogotovo kada govorite o sebi. Neću biti manje povređena. Treba mi da shvatite da vaš govor o vašem telu shvatam lično jer jeste lično. Treba mi da shvatite da prolazim kroz veliki bol dok se brinem o tuđim osećanjima kada govorim o svojoj debljini, a meni se takvi razgovori ponavljaju nedeljno, ponekad i svaki dan, a mnogo ljudi traži puno pažnje i brižnosti da bi bilo sposobno da čuje ono što mi treba od njih.

Ponekad se umorim, postanem frustrirana ili ljuta zbog emotivnog posla koji treba da obavim da bih pripremila ljude oko sebe da me čuju kako imenujem ono što jesam i što meni treba.

Treba mi da shvatite da kad govorite ružno o svom telu i onda kažete „ali to se ne odnosi na tebe, ti si predivna!“ vašim komplimentima je nemoguće verovati. Ako ne odobravate sebe, secirate svoje telo, a potom meni dajete komplimente, znajte da ću zapamtiti kako ste govorili i o meni i o sebi. Ako svoje telo smatrate odbojnim, verovaću da će vas odbijati i moje. Znam da vam je namera da pričate o sebi. Ali treba mi da shvatite da takođe pričate o meni.

Treba mi da otpustite stvari koje ja nikad nisam mogla ni da držim, samo na trenutak. Samo da osetite koliko su krhke kad nemate za šta da se uhvatite, da osetite kako lako mogu da se raspadnu. Treba mi da se brinete za mene dovoljno da se osećate nesigurno. Treba mi da mi se pridružite na trenutak u mestu na kojem živim svaki dan.

Treba mi da naučite da volite prevelike delove svog tela. Neka rastu kao divlje cveće koje ste voleli kao dete. Volite način na koji vam stoji, čini da vam je toplo. Njegov jedini zadatak je da se brine za vas. Treba mi da pokušate da ga volite ako nameravate da volite mene.

Treba mi da zapamtite da okrivljavanje individualaca za uznemiravanje koje doživite nije efektno i ne pruža podršku. Da ne možemo povezati siromaštvo s lošom radnom etikom ništa više nego uznemiravanje debelih ljudi s lošim samopouzdanjem ili slabom snagom uma.

Treba mi da ne zaboravite svoje vrednosti kada vam ispričam svoje iskustvo. Treba mi da prestanete da svodite moja iskustva na povređena osećanja ili individualce sklone bolestima. Treba mi da znate da čak i sa dobrim namerama možete da napravite puno štete. Treba mi manje simpatija i više solidarnosti. Manje sažaljevanja, više ljutnje. Manje saučešća, više akcije. Treba mi da prestanete da me tešite.

Treba mi saveznik. Ako me pitate šta mi treba, reći ću vam – treba mi da pokušate – napisala je devojka.

Izvor: Kurir Stil

Foto: Ilustracija / Yay Images

Ostavite komentar

Your email address will not be published.