ZA SPORTISTE NEMA CENU, ALI: Koliko zlata ima zlatna medalja iz Rija?

0

Olimpijske igre u Riju dobile su epitet najvećeg sportskog događaja na planeti, što ne čudi kada se zna da se na njima takmiči više od 11.000 sportista u 28 sportova i 42 discipline.

Shodno tome i najvrednija nagrada, zlatna medalja, najveća je do sada u istoriji letnjih olimpijskih igara.

Zlatna medalja za sportiste nema cenu, jer košta čitavu karijeru rada, napora i odricanja, ali ako bi se preračunala u novcu ona bi koštala oko 564 dolara, na osnovu cene zlata od 43,76 dolara po gramu i vrednosti srebra od 61 centa za gram.

Po toj računici, zlato iz Rija vredno je kao i zlato sa zimskih Olimpijskih igara u Sočiju 2014. godine, kada je medalja preračunata u dolare koštala oko 566 dolara, iako je tada bila 31 gram teža. Međutim, to je daleko ispod 708 dolara, koliko je vredela zlatna medalja u Londonu.

Kada bi zlatna medalja bila napravljena samo od zlata njena vrednost bi dostigla skoro 22.000 dolara. Kada se ta brojka pomnoži sa 812 izrađenih zlatnih medalja, ispada da bi Brazil za njih morao da izdvoji 17 miliona i 864 hiljade dolara. To je i razlog zašto su 1912. godine u Stokholmu poslednji put podeljene zlatne medalje od čistog zlata.

Za Olimpijske igre u Riju izrađeno je ukupno 2.488 medalja. Od toga su 812 zlatne, isto toliko srebrnih i 864 bronzane. Sve medalje su iste veličine i težine. Prečnika su 85 milimetara i teške 500 grama, što ih čini najtežim medaljama u istoriji letnjih Olimpijskih igara. S druge strane, barem tri puta su medalje sa zimskih Olimpijada bile veće i teže.

Svaka od 812 zlatnih medalja je obložena sa šest grama 99.9 odsto čistog zlata, što je minimum propisan od strane Međunarodnog olimpijskog komiteta. Ostalih 494 grama je 92,5 odsto čisto srebro.

Srebrne medalje su u potpunosti napravljene od 500 grama čistog srebra, a njihova vrednost je oko 305 dolara. Bronzane medalje sadrže 475 grama bakra i 25 grama cinka i njihova vrenost pretočena u dolare je izuzetno niska.

Prema podacima organizatora Igara u Riju, površina medalje je prvi put u istoriji olimpizma zakrivljena, viša u centru, tako da debljina varira od 6 do 11 milimetara. Takođe po prvi put, medalje pored boje imaju i zvuk. Unutar medalja postavljeni su metalni ležajevi koji zveče kada se medalja protrese. Zlatna medalja daje najjači zvuk, dok je bronzana najtiša.

Medalje za OI u Riju napravljene su u skladu sa principima održivosti izaštite životne seredine. To znači da je više od 30 odsto srebra dobijeno recikliranjem ogledala i upotrebljenih rendgenskih ploča.

Izvađeno zlato je potpuno bez žive, a više od 40 odsto bakra korišćenog za medalje dobijeno je iz industrijskog otpada.

Izvor: N1

Foto: Ilustracija / Yay Images

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.