MAJKA OLIMPIJSKOG ŠAMPIONA: Moj Davor nije Hrvat! ŠTEFANEK: Bio sam svestan da mogu do medalje!
Rvanje možda nije bio toliko popularan sport kod nas, ali ga je Davor načinio bitnim i s pravom je sada najveći među srpskim olimpijcima.
- Srce mi je prepuno! Dugo smo čekali ovu medalju i nadali joj se, a zahvaljujući Davorovom ogromnom trudu smo je dočekali. Obećao nam je medalju i ispunio je obećanje - rekla je za "Alo!" Ðendi Štefanek očiju punih suza.
Pre finalne borbe, u porodicnom domu Štefanekovih u Subotici, Ðendi i Damir, roditelji Davora Štefaneka, dočekivali su rodbinu, prijatelje, poznanike, telefoni su im se usijali od poziva. U dvorištu je sve bilo spremno za zajedničko bodrenje svetskog i olimpijskog prvaka.
Davorova majka uzbuđeno priča o sinu i priseća se trenutka kada joj je rekao da će jednog dana biti ponosna na njega i da će njegova slika osvanuti na svim naslovnim stranama.
- Pričali smo juče i rekao mi je da će pokušati da održi obećanje koje mi je dao. I uspeo je, moj sin! Nije bilo lako odgajati vrhunskog sportistu, jer rvanje nije profitabilan sport, štaviše, plaćali smo kotizacije da bi učestvovao na državnim prvenstvima, ali mi nikada nije bilo žao i teško, jer sam znala koliko to voli i da sve to radi punim srcem. Pratila sam svaku njegovu borbu, a pošto mi je i suprug bio trener rvača, išla sam sa njima na takmicenja. Mnogo puta smo za ručak jeli burek, ali isplatilo se. Vaspitala sam dobrog, poštenog i vrednog čoveka – prica Ðendi Štefanek.
Kada je Davoru bilo najteže i kada je želeo da odustane od rvanja, majka ga je posavetovala. Sa samo nekoliko reči dala mu je vetar u leđa.
- Odustao je od Londona 2012. godine jer nije mogao da skine kilograme iz zdravstvenih razloga, pa je ispao iz reprezentacije. Imao je vrlo težak period i svi su digli ruke od njega. Nikome nije bio potreban i bio je u velikoj krizi. Seli smo i ja sam mu rekla da je rvanje njegov život i posao i da svaki čovek ima krizne periode u životu i poslu i zamolila sam ga da pokuša još jednom, za mene i za sebe. Nisu ga pozvali čak ni na pripreme i predložila sam mu da ih sam sebi plati. To je i učinio, a zatim je 2014. postao svetski prvak - ponosno kaže majka.
Damir Štefanek, Davorov otac i njegov dugogodišnji trener, kaže da svako takmičenje u njemu izazove haos.
- Osećam šou u sebi. Ovo je čudo, ovo je neverovatno. Imam dva sina rvača i zamislite kako mi je bilo kada su se borili jedan protiv drugog. Pre tri nedelje sam se zaposlio u jednoj gvožđari i sada su mi javili da sutra imam slobodan dan. Telefoni stalno zvone, više i ne znam s kim sam sve razgovarao, a kada sam se dan pre finala čuo sa Davorom, rekao mi je: "Ćale, sutra će biti klanica", a ja sam mu odgovorio da mu onda želim da bude mesar. Nikada nisam gubio nadu kada je on u pitanju. Njegova omiljena pesma je "Dete sreće" i ja se držim reči iz te pesme, a Štableru (svetski prvak, Davor ga je pobedio na putu ka zlatu) bih voleo da pustim "Dotak'o sam dno života!" - kaže kroz smeh otac i dodaje da je Davor, dok ga je trenirao kao pionira, znao dnevno da odradi i po tri treninga, a dešavalo se da trenira i pod temperaturom.
Danijel Štefanek kaže da mu je velika čast što je brat osvajača medalje na koju se čekalo.
- Ovo je euforija, a ja sam ponosan što sam Davorov brat. Borio sam se sa njim i protiv njega i uz njega bio rame uz rame i sada sam presrećam zbog njegovog uspeha. Ovo je istorijski uspeh, jer je ovo prva medalja za srpsko rvanje. Ni Davor ni ja ne živimo sa roditeljima, ali ih često posećujemo i u ovoj kući imamo našu sobu trofeja. Ona je sada potpuno ispunjena svime o čemu smo sanjali - kaže Danijel, koji se više ne takmici, vec je međunarodni rvački sudija.
Sa najbližima olimpijskog osvajača zlata bila je i Dolores, Davorova devojka.
- Pre finala mi je rekao da je ovo još jedna stepenica i smirivao me je, umesto ja njega da smirujem. Tek juče sam dobro pregledala sve snimke na Jutjubu, pošto iako se zabavljamo šest meseci, a znamo se čak deset godina, nisam bila zainteresovana za rvanje. Sada sve znam i presrećna sam zbog njega. Ponosna sam na Davora, ali se nadam da se neće uobraziti i da ga curice neće spopadati - kaže Dolores.
Odbrusila je Davorova majka Hrvatima koji nisu imali mira, provocirajuci da je on njihov.
- Moj Davor nije Hrvat, to neko piše gluposti i on je to i demantovao. On je državljanin Srbije i mi smo ga othranili tako da pripada Srbiji. Nikada se nacionalno nismo opredeljivali, bili smo Jugosloveni, ali će se on uvek boriti za Srbiju - kaže Ðendika.
Davor je sleteo u Beograd juče nešto posle 14 časova, a dočekali su ga roditelji Ðindi i Damir Štefanek, članovi Saveza ali i brojni navijači koji su uzvikivali njegovo ime, mahali srpskim zastavama i pozdravili ga ovacijama... Sve se orilo "Davore, Davore!".
- Hvala vam na ovom dočeku! Hvala svima koji su došli da me pozdrave. Iznenađen sam da budem iskren. Nije mi se svidelo što nisu sa mnom izašle moje kolege... Fris i Nemeš... I oni su deo tima... To nije trebalo da urade - rekao je Davor obraćajuci se novinarima.
- Otvorio sam i to sa zlatom. Sad kad sam sleteo, video sam da je Ivana bila treća. A Tijana, sa 18 godina srebro, a čujem da je pokradena u finalu. Evo sad su i kajakaši uzeli medalje! To su četiri medalje, ali biće ih sedam, osam - rekao je Štefanek i dodao da "posle kiše, dođe sunce".
Davor je rekao da je imao veliku volju da osvoji "medalju koja mu je nedostajala u riznici".
- Bitno je šta želiš i šta hoćeš. Ja sam bio svestan da mogu do medalje - iskren je Štefanek.
On je rekao da mu je sad plan da malo odmori.
- To će verovatno biti pre jurnjava nego odmor - nasmejan je rekao zlatni olimpijac.
- Sunce nas je obasjalo i siguran sam da ce biti još medalja - rekao je Štefanek.
Štefanek osvojio je zlatnu medalju u kategoriji do 66 kilograma grcko-rimskim stilom na Olimpijskim igrama u Riju. On je u finalu pobedio Jermena Migrana Arutunjana. Meč je završen rezultatom 1:1, ali je srpski rvač slavio jer je poslednji uzeo poen. Ovo je ujedno i prva medalja za Srbiju na ovogodišnjim Olimpijskim igrama, a kada je najstariji olimpijski sport u pitanju, rvanje u našoj zemlji je na ovo odličje čekalo 32 godine!
Izvor: Alo!