#BOOKTALK2016 – Vladimir Arsenijević: Doći će trenutak kada ćemo se predstavljati kao jedna kulturno i tematski heterogena književnost

0

Novi Sad će 1. i 2. septembra po drugi put biti domaćin najpriznatijim imenima iz sveta književnosti i izdavaštva. U prostorijama Spomen-zbirke Pavla Beljanskog 1. septembra od 19 sati održaće se prva panel diskusija i svečani koktel, a 2. septembra će se održati 10 panel diskusija u dva paralelna programa.

Kao i prošle godine konferenciji će prethoditi akcija „Nedelja knjige„,od 29. avgusta do 2. septembra u sklopu koje će svi putnici u gradskom prevozu u Novom Sada koje naši volonteri zateknu da čitaju knjigu dobiti knjigu na poklon. Poklon knjige obezbedili su izdavači, partneri konferencije.

Po prvi put u sklopu konferencije održaće se Walk & Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom! Učesnici konferencije imaće prilike da se druže sa svojim omiljenim piscima tokom „Walk & Talk“ aktivacije. Šetnja Novim Sadom uz kafu i kolače u „Teatru„. Pišite sa kim želite da se družite na WalkTalk@color.rs i saznajte termin šetnje. Broj učesnika po grupi je ograničen na 8.

Na panelu „Da li je sloboda umela da peva: 25 godina posle – regionalna prožimanja i barijere u kulturi“ učestvovaće i Vladimir Arsenijević, književnik, osnivač Udruženja Krokodil, najpoznatijeg po regionalnom i međunarodnom književnom festivalu Krokodil i izdavačke kuće za audio-knjige Reflektor, dobitnik NIN-ove nagrade, kolumnista… Sa Vladimirom smo razgovarali pred početak konferencije Book Talk 2016:

Da li je književna regionalna saradnja stabilnija, uspešnija i značajnija u ovom trenutku od ekonomske i političke?

– Ovo shvatam kao retoričko pitanje ali odgovoriću. Narvno da jeste. Jedna od prvih spona koje su se formirale između regionalnih zemalja nakon ratova devedesetih bila je upravo književna. Izdavačka kuća „Rende“ koju sam pokrenuo 2000. godine, hrvatski književni festival FAK, Byubook iz Bosne i Hercegovine – to su bile prve platforme koje su pokrenule tu saradnju čim je to postalo iole moguće i ona zapravo do danas nije prestala. Danas veliki broj pisaca iz našeg regiona smatra da pripada književnosti jednog pluricentričnog jezika, a ne književnostima nacija. Siguran sam da će taj talas dodatno rasti u budućnosti i da će doći trenutak kada ćemo se i na međunarednoj areni predstavljati kao jedna jedinstvena premda kulturno i tematski izrazito heterogena književnost.

Da li ta saradnja dobija podršku države? I u kojoj meri?

– To zaista zavisi od države do države ali generalno uzev podrška je nedovoljna. Siguran sam da bi sve državne zajednice na ovom našem prostoru politički profitirale ukoliko bi odlučnije prihvatile i podržale tu saradnju. Nju, međutim i danas pokreću, održavaju u životu i vode uglavnom organizacije neprofitnog sektora, nezavisni festivali ili male izdavačke kuće, a njihovo glavno pogonsko gorivo je i dalje entuzijazam.

Vaš festival „Krokodil“ pravi je primer takve saradnje. Koliko je on vidljiv na kulturnoj sceni Srbije?

– U proteklih osam godina festival „Krokodil“ izrastao je u verovatno najveći književni festival na našim prostorima zahvaljujući činjenici da privlači ogromnu publiku kakva inače nije svojstvena književnim događajima. Na našim događajima okupi se preko hiljadu posetilaca po večeri i taj broj stalno raste. U tom smislu on je sve vidljiviji. Prepoznati smo i šire, u evropskim okvirima, a nedavno smo dobili i glavnu evropsku nagradu za komunikacije koja nam je dodeljena u Briselu zbog čega smo, prirodno, izuzetno ponosni. S druge strane, mi i dalje robujemo istim problemima i neizvesnostima kao na početku i svake godine iznova rešavamo našu elementarnu enigmu: kako obezbediti dovoljnu količinu sredstava da se naš festival – koji je inače potpuno besplatan za publiku – desi i naredne godine.

Da li se regionalna književna saradnja danas gradi na književnim delima o zajedničkoj prošlosti?

– Ne neophodno. Stasala je u međuvremenu i mlađa generacija koja prošlost doživljava upravo tako – kao prošlost. Nju daleko više interesuju teme koje se tiču sadašnjosti a i one su nam, na sreću ili nesreću, jednako bliske. Život u primarnom, primitivnom, otimačkom kapitalizmu, politikanstvo, svetski potresi i krize, sve nesigurnosti koje odlikuju naše doba. S druge strane, i teme koje nemaju toliko veze s društveno-političkim okolnostima takođe su sve prisutnije u stvaralaštvu mlađe generacije autora u regionu i to je nešto što veseli – činjenica da je ipak u izvesnoj meri moguće otrgnuti se od terora politike i istorije i pisati o ljudskom životu, odnosima, ljubavi, igrati u izvesnom smislu na malom terenu ali činiti to s jednakom dozom literarne uverljivosti.

Da li je titula „najmlađi dobitnik NIN-ove nagrade“ danas odgovornost, motivacija ili rečenica koja prati vašu biografiju i svaki intervju?

– Ta je titula meni u međuvremenu postala pre svega dosadna. Međutim kako svako ko postoji u javnosti pre ili kasnije dobije i svoju nalepnicu pretpostavljam da ta i nije najgora od svih koje se mogu zamisliti. Navikao sam se, šta da kažem.

Kompletan program konferencije i način prijave za učešće pogledajte na linku www.color.rs/booktalk2016/

BookTalk-Vizual-2016 - smanjeno

Foto: Color Press Grupa, Privatna arhiva

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.