#BOOKTALK2016 – Katica Ćulavkova: Nove postjugoslovenske kulturne politike imaju šansu da koriguju neke nedostatke jugoslovenskih politika

0

Novi Sad će 1. i 2. septembra po drugi put biti domaćin najpriznatijim imenima iz sveta književnosti i izdavaštva. U prostorijama Spomen-zbirke Pavla Beljanskog 1. septembra od 19 sati održaće se prva panel diskusija i svečani koktel, a 2. septembra će se održati 10 panel diskusija u dva paralelna programa.

Kao i prošle godine konferenciji će prethoditi akcija „Nedelja knjige„,od 29. avgusta do 2. septembra u sklopu koje će svi putnici u gradskom prevozu u Novom Sada koje naši volonteri zateknu da čitaju knjigu dobiti knjigu na poklon. Poklon knjige obezbedili su izdavači, partneri konferencije.

Po prvi put u sklopu konferencije održaće se Walk & Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom! Učesnici konferencije imaće prilike da se druže sa svojim omiljenim piscima tokom „Walk & Talk“ aktivacije. Šetnja Novim Sadom uz kafu i kolače u „Teatru„. Pišite sa kim želite da se družite na WalkTalk@color.rs i saznajte termin šetnje. Broj učesnika po grupi je ograničen na 8.

Na panelu „Da li je sloboda umela da peva: 25 godina posle – regionalna prožimanja i barijere u kulturi“ učestvovaće i Katica Ćulavkova, makedonska pesnikinja, pripovedač, književna teoretičarka, kritičarka, esejistkinja, univerzitetska profesorica, prevodilac, antologičarka, Sa Katicom smo razgovarali pred početak konferencije:

Učesnik ste mnogih regionalnih okupljanja, manifestacija, član regionalnih književnih žirija… Kako gledate na tu saradnju i povezanost bivših jugoslovenskih država kulturom?

– Komunikacija između susjednih i srodnih kultura ima tu moć da se obnavlja i da se iznova uspostavlja (ustanovljava), nezavisno, a nekad i nasuprot zvaničnim politikama. Kultura ne koincidira u potpunosti sa aktualnim politikama jedne države, jer podrazumijeva i kolektivno pamćenje-sjećanje, tradiciju, predanje, osjećanja i stremljenja naroda. Osim toga, kulturi je svojstven dijalog sa ostalim kulturama (mali i veliki dijalog) kako bi se razvijala i kako bi prevazišla stanje izolacije i usamljenosti, singl status. Jer kultura ima suštinsku potrebu za ogledanjem, za recepcijom, a toga nema ako se krug zatvori (auditorij, čitalaštvo, kritika). Kultura je kao pozorište koje gubi svoj smisao gubeći publiku, čemu predstava ako je gledalište prazno. Ako izgubi svoju socijalnu funkciju, kultura se dovodi u stanje hibernacije. Ili ćemo naša pozorišta da pretvorimo u arene i gladijatorske podijume kao nekada u starom Rimu, u vreme raspada? Južnoslavenski narodi su kulturno komunicirali ne samo za vreme Jugoslavije već i daleko prije toga, to se ne da lako izbrisati ni osujetiti destruktivnim scenarijima svake vrste.
Ipak, moram istaći da kulturna suradnja kohabitira sa kulturnim ustanovama i kulturnim politikama, tako da je ambijenat povoljniji i stimulativniji kada se komunikacija podstiče, kada se strateški, finansijski, organizacijski, strukturno, institucionalno pomaže.

Vaša književna dela su svuda na prostorima bivše Jugoslavije, a i šire. Koliko je razmena autorskih dela danas važna za prostor u kojem živimo i u kojem stvaramo?

– Razmena autorskih dela danas je važna više nego ikada, najpre zbog toga sto je neophodno da se saniraju posledice violentnog prekida kulturne i književne saradnje za vreme rata na jugoslovenskim prostorima, pa tek onda da se reinstalira normalna saradnja. Kulturnu saradnju ne treba svesti samo na informativni nivo (razmenu informacija o tome šta se dešava na susednim prostorima). Kultura je šira od informacije. Kultura, budući da uključuje i umetnost, i tumačenje, valorizaciju i recepciju umetnosti, dakle kritiku i nauku (estetika, filozofija, komunikologija, mediologija, itd.), podrazumeva zajedničke projekte autora i institucija (izdavača, pozorišta…). Mi smo se sveli na to da se o prevođenju i razmeni književnih dela brinu države izvan našeg prostora, Njemačka ili Brisel, na pr. To je izvrsno, ali kada nije kompenzacija odsustva direktne komunikacije. Ta kompenzacija je korisna, ali ne može da u potpunosti kompenzira nedostatak izvorne i direktne saradnje. Kulturne strategije naših država se danas ponovo definiraju na način koji ne isključuje bliske države i prostore, a u isto vreme je otvoren prema Evropi i svetu. Na neki način ove nove suvremene postjugoslovenske kulturne politike imaju šansu da korigiraju neke nedostatke jugoslovenskih politika. Na primer, Crna Gora je odlučila da se eminentna Njegoševa nagrada dodeljuje i autorima iz Bugarske, dakle proširila je jugoslavenski na južnoslovenski književni prostor. Budući da postoje nekoliko značajnih balkanskih književnih nagrada, dobro je da se vidi i jedna južnoslovenska.. Naime, književno je stvaralaštvo determinirano jezikom i ima potrebu za jezičkom koherencijom ili prevodom. Ili za širenje kulture višejezičnosti.

Kako vidite budućnost regionalne književne scene i da li će u njenom postojanju značajniju ulogu imati političari ili književnici?

– Ne trebamo zaboraviti da se sociopolitičke konstelacije zadnjih godina menjaju brzo i radikalno (interkontinentalne migracije, interreligijske shizme i konverzije, pretvaranje Evrope u zonu konflikta, netradicionalne ratne strategije), tako da će regionalna balkanska saradnja možda biti uslov bez koji ne možemo opstati. Jugoslavenski i balkanski narodi danas trebaju prepoznati svoj regionalni interes i braniti ga zajedničkim strategijama, u suprotnom će biti i dalje žrtve globalnih scenarija neoliberalizma, korporativizma i bankarizma. Čovječanstvo je danas suočeno sa ideologijom dehumanizacije vladajućih elita. Diskursi moći su danas agresivniji nego ikada. Pitanje opstanka danas je pitanje mudrosti, umjetnosti i kulture. Kultura je, dakle, prozvana da bude aktivna, a to znači prije svega da se oslobodi od traumatične memorije. Vreme je stvoreno za kulturnu suradnju. Književnici nemaju pravo da ignoriraju objektivnu stvarnost. Mogu, naravno, da se izoliraju, to je večna opcija, ali povlači posljedice, nekad nepovratne. Danas je vreme nepovratnih posljedica. Prošlo je vreme larpurlartizma i dekadencije, jednom se trebamo probuditi i videti (shvatiti) šta se dešava sa svetom, šta se dešava oko nas. Kulturni stereotipi i predrasude ne pomažu da se shvati razvoj savremenih događaja. Oni prevazilaze naše lokalno i regionalno iskustvo, našu anamnezu. Trebamo zajedno promisliti stvarnost i kroz književna dela, ali i kroz kulturu. Danas, kao i uvek u kritičnim trenutcima, važno je stanje svesti, a stanje kolektivne svesti je refleksija stanja više svesti, najbliža stvaralačkom umu. Takav je duh vremena druge decenije 21 vijeka, nažalost. Traži se protivteža destruktivnom umu, destruktivnim strategijama.

Komentarisali ste odnos Evrope prema izbeglicama. Da li intelektualna elita u Makedoniji govori i analizira ono što se dešava, evo već skoro godinu dana na ovim prostorima?

– Intelektualna elita u Makedoniji ne analizira kritički, komparativno i filozofski novonastalo stanje, bar ne onoliko koliko bi trebalo, koliko je neophodno. Imali smo prošle i ove godine specijalnih konferencija i radionica na tu temu u Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti. Stanje sa migracijom za Evropu je od izuzetne važnosti i to pitanje je ključno za kulturnu interpretaciju (hermeneutiku). Jugoslovenski narodi su iskusili patologiju sindroma « divide et impera » i književnici sa jugoslovenskih prostora imaju legitimitet i potencijal da ponude svoju viziju i interpretaciju migracijske krize. Ova strategija rata, koja se danas pretvorila u “umetnost totalnoga rata” (pa i u metajezik i jezik video igara) je inicirana i sprovedena 168 pre Hrista, od Rimljana u antičkoj Makedoniji, koja je podeljena na četiri dela (“republika”). Da ne zaboravimo da je razdeli pa vladaj sinonim za balkanizaciju. Mi imamo autentično iskustvo sa balkanizacijom I redno je da izvučemo nekakvu povjesnu pouku, istorija je rečita ali je mi ne čujemo. Makedonija se danas ponovo nalazi pred demonom totalnog rascjepa na male kantone (divizije). Ali jezik zavarava i krije tragove, pa mi to zovemo “regionalna reorganizacija”, samouprava (i sl. eufemizmi). Jugoslovenski oblici “samostojnosti I nezavisnosti” su dobar primer za ovakve efikasne zablude. Na žalost. Lako je manipulisati mediokritetske političke vrhuške, danas nije teško manipulirati javnim mnenjem pošto ne postoji medijumska sloboda, medijumi su strogo kontrolirani, ne samo lokalno, tako da su nezavisni, slobodni književnici, umetnici, filozofi i naučnici prozvani da daju odgovor na otvorena pitanja. Vizija je odgovor. Previše je političkih i medijumskih stereotipa, moramo osloboditi um da bi shvatili paradoskalnost i apsurdnost aktulnih migracijskih politika.

Kompletan program konferencije i način prijave za učešće pogledajte na linku www.color.rs/booktalk2016/

BookTalk-Vizual-2016 - smanjeno

Foto: Color Press Grupa, Privatna arhiva

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.