#BOOKTALK2016 – Borka Pavićević: Teatarska gostovanja ne znače i da će pasoši biti manje bitni

0

Novi Sad će 1. i 2. septembra po drugi put biti domaćin najpriznatijim imenima iz sveta književnosti i izdavaštva. U prostorijama Spomen-zbirke Pavla Beljanskog 1. septembra od 19 sati održaće se prva panel diskusija i svečani koktel, a 2. septembra će se održati 10 panel diskusija u dva paralelna programa.

Kao i prošle godine konferenciji će prethoditi akcija „Nedelja knjige„,od 29. avgusta do 2. septembra u sklopu koje će svi putnici u gradskom prevozu u Novom Sada koje naši volonteri zateknu da čitaju knjigu dobiti knjigu na poklon. Poklon knjige obezbedili su izdavači, partneri konferencije.

Po prvi put u sklopu konferencije održaće se Walk & Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom! Učesnici konferencije imaće prilike da se druže sa svojim omiljenim piscima tokom „Walk & Talk“ aktivacije. Šetnja Novim Sadom uz kafu i kolače u „Teatru„. Pišite sa kim želite da se družite na WalkTalk@color.rs i saznajte termin šetnje. Broj učesnika po grupi je ograničen na 8.

Na panelu „Da li je sloboda umela da peva: 25 godina posle – regionalna prožimanja i barijere u kulturi“ učestvovaće i Borka Pavićević, osnivač i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, dramaturg, aktivistkinja.

Kako vidite ulogu kulture u regionalnim odnosima? Da li je kultura ta koja popravlja odnose tamo gde politika ne može ili neće?

– Bilo bi dobro da izbegnemo opšta mesta, jeste, nevolja je od kada se pojavila reč „region“, dugo sam očekivala da taj region dobije i broj. „Zapadni Balkan“, recimo. Pa ne znam, to o popravkama. Kao što smo videli, a gledamo „taj film“ i sada mnogo vragova dolazi upravo iz kulture, to jeste iz nacionalizma i represije, ali to je već toliko jasno. U nedostatku, odsustvu političnosti i politika, „obračuni“ potiču iz interpretacija istorije, na primer. Bili smo prvi, „region“ u kome su etnicitet, religija, nacija poslužile za tranziciju imovine, i kultura, svakako. Dakle, ima kada je kultura, što bi trebalo biti i etikom i estetikom, skupa, katarzirajuća, i mirotvorna, i ima kada ona podiže najgore što se može u prošlosti i stvarnosti sabrati. Naime, jednostavno, nije uvek bilo kako je danas, i nije nužno da tako bude, tako nas uči i Breht. U stvari, čim podelite politiku i kulturu, počinju pitanja, baš kao što i kada stavite nacionalnost pre nečijeg imena i prezimena, počinjete sa ratom. Nije politika ono što se trenutno zbiva, kultura bi mogla da se bori i za povratak politike u svoje ljudsko i istorijsko ležište.

Sigurno se slažete da kultura za dobrosusedske odnose nije dovoljna?! Koliko dnevna politika utiče na kulturnu saradnju u regionu?

– Naravno da „dobrosusedska“ politika nije dovoljna, to nas vodi nečemu što se zove „suživot“, pa onda „tolerancija“, pa onda „pristojnost“. Ništa od svega toga, politika eksploatiše kulturu u tom smislu, kako, pa tako što teatarska gostovanja ne znače i da će pasoši biti manje bitni, važna su, ali su važni i stvarni životi ljudi bez privilegija, izborenih, ali privilegija. Dnevna politika utiče onoliko koliko joj se to dozvoli. A autori i ljudi sarađuju, naravno, i darovito, i iz uverenja, i zato što ne može drukčije, i zato što kultura nije samo „regionalna“aktivnost .

Rekli ste u jednom intervjuu da ljudi ipak više veruju intelektualcima nego političarima. Da li intelektualna elita danas dovoljno govori i da li se dovoljno čuje?

– Zbilja mislim da je tako, i za to ima potvrde u svakodnevnom životu, a to što neko i nešto ima veliki turaž ne znači da je to politika, to je u krajnjoj konsekvenci nevažno, palkosno je, ali nije ključno.
Najbolji način da uništite ono što ljudi i pišu i rade jeste da nikoga ne citirate, da počnete rečenicu sa „Niko nije…“, nije tačno da niko nije ni rekao, ni učinio, i ako se to stalno ponavlja, a ponavlja se dugi niz godina onda niko neće i ništa biti neće. Isto kao što, vidimo to, reći „nešto ovakvo nigde nema“, pa vidimo da ima.

Često se govori o problemima u kulturi, ali brzo i zaboravi. Šta vi danas vidite kao najveće probleme kulturne scene u Srbiji?

– Šta vidim? Ono što činim ili ne činim svaki dan. Vidim odsustvo otpora i nadu kada se on pojavi., Vidim pristanak na glupost i dominaciju gole sile i vlasti, vidim nedostatak pojma o celini, vidim katastrofu u jeziku, vidim „benefite“, „difoltove“, „trendove“ i „brendove“, „crvene tepihe“ i „iza stejdža, vidim „odrađivanje svoga posla“, „ispoštovanje“ i vidim darovite i sposobne ljude kako se guše u principu podobnosti, „preživljavanja“, i pristanaka. Vidim ljude koji odlaze, a i one koji dolaze.

Kompletan program konferencije i način prijave za učešće pogledajte na linku www.color.rs/booktalk2016/

BookTalk-Vizual-2016 - smanjeno

Autor: Jelena Jovičić

Foto: Color Press Grupa, Youtube/PrintScreen

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.