#BOOKTALK2016 – Svetlana Slapšak: Politika regiona je bespovratno primitivna, nepismena, zla i koristoljubiva do neverovatnih razmera

0

Novi Sad će 1. i 2. septembra po drugi put biti domaćin najpriznatijim imenima iz sveta književnosti i izdavaštva. U prostorijama Spomen-zbirke Pavla Beljanskog 1. septembra od 19 sati održaće se prva panel diskusija i svečani koktel, a 2. septembra će se održati 10 panel diskusija u dva paralelna programa.

Kao i prošle godine konferenciji će prethoditi akcija „Nedelja knjige„,od 29. avgusta do 2. septembrau sklopu koje će svi putnici u gradskom prevozu u Novom Sada koje naši volonteri zateknu da čitaju knjigu dobiti knjigu na poklon. Poklon knjige obezbedili su izdavači, partneri konferencije.

Po prvi put u sklopu konferencije održaće se Walk & Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom! Učesnici konferencije imaće prilike da se druže sa svojim omiljenim piscima tokom „Walk & Talk“ aktivacije. Šetnja Novim Sadom uz kafu i kolače u „Teatru„. Pišite sa kim želite da se družite na WalkTalk@color.rs i saznajte termin šetnje. Broj učesnika po grupi je ograničen na 8.

Na panelu „Da li je sloboda umela da peva: 25 godina posle – regionalna prožimanja i barijere u kulturi“ učestvovaće i Svetlana Slapšak, doktorka antičkih studija, profesorka, antropološkinja, novinarka, urednica, borkinja za ženska prava.

Vidite li danas regionalnu saradnju u kulturi ili je to samo nekolicina ljudi na koju se niko ne obazire?

– Na kulturu se svakako mnogo manje obazire – posebno me to žalosti u EZ. Raditi u kulturi danas je praktično nemoguće, jer niti imamo surovu kompetitivnost sa izvesnim pravilima razvijenog sveta, niti je odbačena državna propaganda odnosno partijska korupcija, u osnovi zasnovana na nacionalizmu, patrijarhalnosti i stalnom podsticanju na rat…

Da li političari u regionu toj saradnji više pomažu ili odmažu?

– Politika regiona je bespovratno primitivna, nepismena, zla i koristoljubiva do neverovatnih razmera. Ona ujedinjuje krađu sa prepravljanjem prošlosti, bez prestanka izluđuje građane, većinom dovedene do ili preko granice preživljavanja: naravno, odgovaraju joj samo oni umetnici koji to potpuno odobravaju, dakle lokalci, provincijalci i branitelji „našeg“ bunjišta. Za njih je kulturna saradnja uglavnom ograničena na priredbe i parade. Ni evropska sredstva ih ne mogu naterati da pomisle na kulturu – osposobljeni su za cenzuru, preziranje umetnika i ponižavanje, a voleli bi da i ostali kulturu vide samo tako.

U svojim intervjuima napominjete da istoriju treba analizirati, nikako zaboraviti. Prošlo je 25 godina od raspade Jugoslavije. Kada će se na ovim prostorima istorija analizirati objektivno?

– Ima već dosta radova i dosta autora koji to rade – Dubravka Stojanović, Božo Repe, Dragan Markovina, da pomenem samo tri imena. Objektivna analiza je prerogativ istoričara i mnogih drugih naučnika i mislilaca iz srodnih humanističkih disciplina. Ništa ne može sprečiti te ljude da rade, sem kompromisa ili tačnije prodaje: no stvari su jednostavne, kad dođe do prodaje, nema više objektivne analize. To se odmah pročita, nema pretvaranja. Ključno pitanje je kada će se stvoriti institucije u kojima objektivna analiza neće predstavljati rizik i ljudi neće u njima osećati potrebu da se prodaju…

Da li možete da uporedite kritičku misao na ovim prostorima danas, pre 25 godina i u vreme kada ste vi počeli da pišete?

– Naravno: tada je bilo važno verbalno upakovati kritiku tako da je režimski kontrolori ne prepoznaju – bar ne odmah, a da istovremeno sačuva dostojanstvo mišljenja. Drugim rečima, diskurs kritike morao je nužno biti zasnovan na velikoj pameti i visokom obrazovanju, koje omogućava diskurzivno bogatstvo i dobar izbor kritičkih sredstava, odnosno argumenata. Danas se kritika najčešće svodi na pljuvanje, i potrebno je dosta nepomirljivog etičkog stava da se sačuva dostojanstvo. Glupost i neobrazovanje su privilegovani, i zato da zamute vodu i prikriju svaku ozbiljnu kritičku misao.

Da li u Sloveniji postoji prostor za kritičku misao, angažovanu književnost…?

– Postoje i prostor i autori, premda više na periferiji i u alternativnim krugovima. Književnost je visoko angažovana, pozorište ne manje. Problem je tamo, kao i drugde, što ima veoma malo krugova publike koji to prate i cene…a politika se trudi da kritičku misao iscrpi do smrti od gladi i nemaštine – ne mnogo drugačije nego na drugim mestima.

Kompletan program konferencije i način prijave za učešće pogledajte na linku www.color.rs/booktalk2016/

BookTalk-Vizual-2016 - smanjeno

Foto: Color Press Grupa, Privatna arhiva

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.