VEROVANJA I OBIČAJI NA BOŽIĆ: Evo šta danas treba, a šta ne smete da radite!

0

Svim vernicima koji danas obeležavaju ovaj praznik, portal nadlanu.com želi srećan Božić. Hristos se rodi!

Šta valja raditi o Božiću, ovo su neka od narodnih verovanja:

– Sve što vam je zadavalo muke preko godine treba ujutru na Božić uraditi i to vam više neće biti problem. Na primer, ako vas muči matematika, uradite ujutru najlakši zadatak i tokom cele godine nećete imati problema. Ovo važi i za sve druge predmete i poslove.

– Vodom u kojoj je opran sud od mešenja česnice zalivale su se voćke da bi bolje rodile naredne godine ili se sipala u saksije sa cvećem da bi ono lepše cvetalo.

– Testo koje bi ostalo na rukama domaćice posle mešanja česnice, domaćica bi skidala i stavljala na voćke koje su slabo rodile, da bi naredne godine dale više ploda.

– U pojedinim krajevima se gata prema plećki od pečenice. Ako je na pečenoj plećki, kad se izvuče kost, ostalo mesa na kosti, verovalo se da će te godine stoka biti plodna.

– Nekad je značajnu ulogu u božićnim običajima imala i božićna sveća. Neke porodice su je palile već na Badnje veče, a obavezno je paljena o ručku prvog dana Božića. Sveću su palili na početku ručka ili kad se iznese božićno pečenje. Sveću je palio domaćin, najčešće sa tri vlati pšenice, odnosno slame.

– Od konopca kojim je vezan naramak slame koji se unosuio u kuću treba ujutru na Božić u dvorištu napraviti krug i u njega staviti kukuruza i pšenice da bi se kokoške nahranile. Veruje se da će one tokom cele godine jaja nositi na jednom mestu.

U knjizi Mile Bosić „Božićni običaji Srba u Vojvodini“ navodi se da u svim selima Vojvodine na Božić, ređe drugog dana, održavao običaj jahanja konja. Jahači na konjima jure kroz selo, „vijaju Božić“.

– U većini sela, odmah posle božićnog ručka isterivali su konje iz štala, svečano ih opremali,ogrtali ćilimom ili kitilči peškirom, i u galopu jurili seoskim ulicama.Jahali su uglavnom momci, kao i mlađi oženjeni ljudi. Jahači su svraćali u kuće rođaka, ili u kuće koje su imale devojke za udaju, gde su ih obično častili pićem.

– Kod bliže rodbine, a osobito ako je u kuću navratio novi zet ili unuk, jahač je dobijao košulju( vezivali su mu preko ramena komad nesašivenog belog domaćeg platna za košulju), a neki su na konje vezivali peškir.Tamo gde nije bilo momaka ili mlađih ljudi da jašu na Božić konje su isterivali iz štala u dvorište da se istrče.

Šta ne treba raditi o Božiću

Prema rečima etnologa Dragomira Antonića, običaji se sastoje od osnovnog, nepromenljivog, dela i ritualnog dela koji je promenljiv. Osnovni deo je nevidljiv, a ritualni vidljiv tako da neupućeni veruju da ako posvete pažnju vidljivom delu onda su sačuvali i sam običaj, a kako on naglašava, to je pogrešno i to se najbolje vidi na primeru Božića.

– Postoje zapisi iz kojih se vidi da su u ranom hrišćanskom periodu paljene velike vatre Božiću, zatim su korišćeni barutni štapići za pucanje i vatromet, pa preko prangija do počasnih plotuna iz artiljerijskih oruđa – rekao je on.

– Danas se razlamaju pucnji iz ličnog naoružanja i petardi. Oružja su se menjala, ali je praznik opstajao. Sve to nema nikakvog smisla sa stvarnom proslavom Hristovog rođenja, a i opasno je. Zato se treba kloniti svih eksplozivnih naprava – ocenio je Antonić.

Izvor: Pink

Foto: Instagram

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.