POBEDITE IH: 10 savremenih bolesti koje se prenose mislima!

0

Ima li veće bolesti od one koja se razvije u našoj psihi pa se ubedimo u ono što ne postoji?

Najčešće bolesti koje se prenose duhovnim putem:

​1. Duhovni fast food

​​Kada se duhovnost pomeša sa kulturom, koja vrednuje brzinu, multitasking i instant zadovoljstvo, dobijamo duhovni fast food. ​On je rezultat široko rasprostranjene i potpuno razumljive fantazije da se može osloboditi od patnje brzo i lako. Međutim, mora nam biti savršeno jasno da se: duhovna transformacija ne može postići u jednom mahu.

2. Veštačka duhovnost

​Veštačka duhovnost se manifestuje tako što čovek govori, oblači i ponaša se tako kako on zamišlja da bi to radio duhovan čovek. To je takva varijanta imitacije, baš kao kada tkanina sa leopard šarom pokušava da imitira pravo leopardovo krzno.​

​3. Pomešana motivacija

Iako je naša težnja za razvojem uvek istinska i čista, ona se često meša sa nižim motivima, uključuje želju da se bude voljen, želju za pripadnošću, želju da se popuni unutrašnja praznina, uverenje da će duhovni put eliminisati naše stradanje, i duhovnu ambiciju – želju da se bude poseban, najbolji, „jedini u svom rodu“.

​4. Identifikacija sa duhovnim iskustvom

​U ovom slučaju, ego se identifikuje sa duhovnim iskustvom, i pripisuje ga sebi. Počinjemo da verujemo da smo otelotvorenje uvida, koji se nekada pojavio u nama. U većini slučajeva, ova bolest ne traje dugo. Ali kod ljudi koji sebe smatraju prosvetljenim i / ili duhovnim učiteljem, ona se zadržava dugo vremena.

​5. Oduhovljenje ega

​Ova bolest se javlja kada se sama struktura egoistične ličnosti duboko identifikuje sa duhovnim idejama i konceptima. Rezultat je „neprobojna“ egoistična struktura. Kada se ego oduhovljava, mi postajemo imuni na pomoć, na nove informacije ili konstruktivne povratne informacije. Postajemo neprobojni, naš duhovni rast prestaje – i sve to u ime duhovnosti.

​​6. Masovna proizvodnja duhovnih učitelja

Postoji nekoliko dobro reklamiranih duhovnih tradicija koje neprestano proizvode ljude, koji sebe smatraju prosvetljenim ili majstorima, što ustvari uopše nije tako. To je neka spiritualna proizvodna linija: ovde malo sjaja, ovde dodamo uvid, i – O-PA! – prosvetljen si i spreman da prosvetliš druge u istom stilu. Problem nije u tome kako su učeni ovi učitelji, problem je u tome što se oni prestavljaju kao duhovni majstori.

7. Duhovna gordost

​​Duhovna gordost nastaje kada praktičar posle mnogogodišnjeg intenzivnog napora zaista dostigne određeni nivo mudrosti, i koristi ovo dostignuće da opravda odsutstvo dalje prakse. Osećaj „duhovne superiornosti“ – je još jedan simptom bolesti, koja se prenosi duhovnim putem. Ona se manifestuje kao suptilno osećanje „ja sam bolji i mudriji od ostalih, ja sam iznad njih, jer ja idem duhovnim putem“.

​8. Kolektivna svest

​To se takođe još zove: grupni mentalitet, psihologija kulta ili ašramska bolest. Ovaj podmukao virus, veoma liči po mnogim svojim elementima na klasičnu kozavisnost. Članovi duhovne grupe sklapaju između sebe suptilne i nesvesne dogovore u vezi toga, kako da ispravno misle, govore, oblače se i deluju. Pojedinci i grupe zaraženi „kolektivnom svešću“ odbacuju druge ličnosti, vrednosti i okolnosti koje nisu u skladu sa njihovim nepisanim pravilima.

​9. Kompleks izabranog​

Ovo je ubeđenje da je „naša grupa duhovno razvijenija, snažnija i prosvetljenija, ili drugim rečima, bolja od svih ostalih grupa“. ​Postoji velika i ključna razlika između shvatanja da je čovek našao pravi put za sebe, učitelja i zajednicu, i osećanja da je našao Toga Jedinog.

​10. Smrtonosni virus „Dostigao sam“

​Ova bolest je veoma opasna jer može biti fatalna za našu duhovnu evoluciju. To je uverenje da „sam dostigao“ cilj duhovnog puta. Čim se to uverenje učvrsti u našoj psihi, naš duhovni napredak se završava. Čim počnemo da verujemo da smo stigli do kraja puta, dalji rast je nemoguć.​

Krajnje važan deo obuke mudrosti rasuđivanja na duhovnom putu – je ispoljavljanje, koji je svojstveno svima nama, duboko ukorenjene bolesti ega i samoobmane. Ovde će nam trebati smisao za humor i pomoć pravih duhovnih prijatelja. ​Kada se suočavamo sa preprekama na putu duhovnog rasta, lako je pasti u očaj, početi podcenjivati sebe i gubiti poverenje u ispravnost puta. Da bi doneli u ovaj svet stvarne promene, neophodno je sačuvati veru u sebe i druge.

Izvor: bebamur.com

Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.