Jo-jo dijeta nije samo kontraproduktivna – može i da bude rizična

0

Nemojte još da čestitate sebi na izgubljenim kilogramima. Dobro zdravlje je rezultat promene načina života a ne brzinske dijete

Držati dijetu, mršaviti, ponovo se gojiti, i tako u krug. Jo-jo dijete su česta pojava. Sve više ljudi drži dijetu – da bi smršali ili zbog „zdravlja“ – iako većina ne zadržava smanjenu telesnu težinu. Šteta, zato što joj-jo dijeta ne samo da vremenom može da dovede do povećanja telesne težine, već može i da nas izloži riziku od srčanih bolesti i dijabetesa.

Čak i među osobama koje dosta smršaju – 10 odsto ili više – oko osam od njih deset će vratiti tu težinu u roku od godinu dana. Podaci iz Nacionalnog ispitivanja zdravlja i ishrane (NHANES) pokazuju da raste procenat osoba na dijeti koje spadaju u normalan raspon indeksa telesne mase (BMI), trenutno oko 50 odsto žena i 20 odsto muškaraca, dok preko 10 žena sa BMI-jem ispod proseka želi da smrša. Mnoge odrasle osobe, adolescenti i deca sa normalnim ili BMI-jem ispod proseka drži dijetu jer su pod pritiskom da budu mršaviji. Deo spoljašnjeg pritiska dolazi od poruka vezanih za javno zdravlje.

„Izrazi kao što je 'rat protiv gojaznosti' i opsednutost mršavošću dugoročno mogu da imaju efekat bumeranga“, kaže dr Abdul Dulo (Abdul Dulloo), profesor na Katedri za medicinu/psihologiju na Univerzitetu u Frajburgu u Švajcarskoj.

„Akcenat ne treba da bude na 'telesnoj težini' ili 'telesnim mastima' samim po sebi, nego na motivaciji za zdrav način života u vezi sa hranom i fizičkom aktivnošću.“

Sam čin mršavljenja – naročito gubitak mišićne mase koji prati svako mršavljenje – navodi organizam da se brani tako što povećava glad, usporava metabolizam i podstiče skladištenje masti. Metaboličko prilagođavanje je koristilo našim precima u periodima izobilja hrane i gladi, ali to nije slučaj sa današnjom ponudom hrane, koja podstiče gojenje kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju za to. Držanje dijete iznova i iznova ne smanjuje ovu izloženost. Ograničavanje hrane je čini privlačnijom, što može da dovede do prejedanja ili čak do prežderavanja, a zatim i do ponovnog gojenja.

Tada dolazi do toga da se vrati više masti nego što je bilo izgubljeno. Organizam želi da vrati izgubljenu mišićnu masu, ali prvo vraća masti, tako da želja za hranom i usporen metabolizam traju sve dok se ne vrati celokupna mišićna masa. Vraćanje više masti nego što je prethodno izgubljeno dijetom tokom svakog ciklusa mršavljenja i gojenja vremenom može da doprinese ukupnom povećanju telesne težine. Jedna studija koja je nedavno objavljena u časopisu Evolution, Medicine and Public Health kaže da ako organizam nije siguran u vezi sa dostupnošću hrane – jer ne može da razlikuje namerno držanje dijete i istinsku glad usled nedostatka hrane – onda može da dođe do većeg skladištenja masti svaki put kada ograničavanje hrane prestane nego što bi to bio slučaj da je unos hrane ostao nepromenjen.
Druga istraživanja podržavaju ovu ideju. Jedan članak iz 2015. godineu časopisu Obesity Reviews, sa Dulom kao jednim od autora, navodi da su mršave osobe koje drže dijetu pod većim rizikom da talože više masti nego što su prvobitno izgubili u odnosu na one sa prekomernom telesnom težinom ili gojazne. Što je početni procenat telesne masti niži, to se proporcionalno gubi više telesne mase i skladišti više masti. Vremenom, ponavljanjem joj-jo dijeta, ovo može da dovede do značajnog povećanja masti u organizmu. Dve studije na bliznakinjama iz 2012.i 2013. godine su ustanovile da što su češći ciklusi jo-jo dijeta, to je vremenom veći porast telesne težine, naročito među mlađim adolescentima koji počinju da drže dijetu sa nižim BMI-jem.

Osim toga, jo-jo dijete kod osoba sa normalnim ili BMI-jem ispod proseka povećavaju rizik od dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska i srčanih bolesti. A šta je sa osobama koje počinju da drže dijetu sa većom telesnom težinom? Istraživanja nisu donela konkretne zaključke, delimično zato što su se u studijama koristile različite definicije joj-dijeta. Neke osobe na dijeti mogu da dožive jedan ciklus gubitka velikog broja kilograma i jedan ciklus velikog povratka kilograma, dok druge mogu da imaju nekoliko ciklusa sa manjim gubitkom i povratkom kilograma.

„Telesna težina, bez obzira na ukupan broj kilograma i BMI, jednostavno ne može da se kontroliše“, kaže dijetetičar Rebeka Skričfild (Rebecca Scritchfield) iz Vašingtona, autor knjige Body Kindness.

„Jedino što može da se kontroliše je izbor, tako da morate da napravite izbore koji vam najviše odgovaraju i radite na bitnim navikama koje možete da promenite.“

Ona predlaže pravljenje spiska aktivnosti – ili neaktivnosti – koje vas razočaravaju i definisanje ciljeva u skladu sa novim delovanjem i onim kakvi želite da budete. Ne spavate dovoljno? Preskačete vežbanje? To možete da promenite. Nervira vas količina alkohola koju konzumirate ili koliko jedete van kuće? I to možete da promenite.

„Čak i ako vas sve ovo ne dovede do gubitka telesne težine, bićete srećniji, a i to je bitno“
, kaže ona.

„Nema smisla da jedini razlog zašto uvodite nove zdravstvene navike bude mršavljenje. Tako nećete uspeti. Navike treba da donesu radost, energiju i druge stvari koje vam svakodnevno pomažu.“

Izvor: independent.co.uk

Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.