MOJE PUTOVANJE IZ SNOVA: Jelena Bačić Alimpić – Sankt Peterburg

0

Jelena Bačić Alimpić rođena je u Novom Sadu, školovala se u Karlovačkoj gimnaziji a nakon toga na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bila je autorka brojnih dokumentarnih emisija, kao i novinar i urednik u sistemu "Color Press Group". Jelenu pamtimo kao lice sa malih ekrana koje nam je ulepšavalo dane, a danas nam njene knjige oplemenjuju dušu i uče nas mnogim životnim stvarima.

Kako su putovanja njena inspiracija za stvaranje najdubljih reči i dočaravanja događaja, na najlepši mogući način će vas, kroz današnji, malo drugačiji tekst, odvesti na šaroliko putovanje po zlatnoj Rusiji, tačnije Sankt Peterburgu. Na ušću Neve i zaliva Baltičkog mora, preko arhitekture, znamenitosti, različitih razdoblja kroz koja je prošao ovaj grad, učiniće da carski i veličanstveni Sankt Peterburg postane vaše putovanje iz snova i destinacija koju ne smete zaobići.

Početkom aprila meseca ove godine, boravila sam nekoliko dana u Sankt Peterburgu. Ovaj prelepi carski grad koji je 1701. godine osnovao Petar Veliki, tvorac moćne države ruskog naroda, danas je šestomilionska metropola na ušću Neve i zaliva Baltičkog mora, i svakako, jedan od najlepših gradova na svetu u kojima sam bila.

Petar Veliki je bio veoma uman i obrazovan čovek, daroviti vladar koji je odmah nakon stupanja na presto proputovao Evropu kako bi upoznao umetnička i tehnička dostignuća ondašnjeg doba. U Sankt Peterburg je doveo najznačajnije i najtalentovanije evropske umetnike, arhitekte, i druge učene ljude kako bi sagradio prestonicu kojoj je nadenuo svoje ime.

Šetnja Nevskim prospektom, glavnom ulicom Sankt Peterburga koja je duga skoro 5 kilometara predstavlja izazov kako za noge šetača i turista, tako i neverovatnu arhitektonsku lepotu koju možete videti sa obe strane ovog širokog bulevara. Svakako je jedna od najimpresivnijih i najpoštovanijih zdanja Kazanski Sabor, pravoslavni hram u kojem se čuva jedna od najpoznatijih svetinja, ikona Kazanske Bogorodice za koju se veruje da je čudotvorna i isceliteljska. Pored ove, u pravoslavnom svetu veoma poštovane ikone u crkvi počiva čuveni maršal Mihail Kutuzov koji je 1812. godine pobedio francusku vojsku pod Napoleonom. Monumentalne zgrade u baroknom stilu, u stilu klasicizma i neoklasicizma savršeno se uklapaju u ambijent ovog čarobnog grada na obali Neve.

Čuveni Zimski dvorac, u kojem je pohranjeno neverovatno umetničko blago Ermitaža je simbol ruske kulture.I posle nekoliko sati provedenom u ovom muzeju, čini mi se kao da sam ostala uskraćena za mnoga umetnička dela. I jesam, ako se u obzir uzme činjenica da, ukoliko bi se čovek u Ermitažu, pred svakim eksponatom zadržao samo dva minuta, bilo bi mu potrebno jedanaest godina da ga obiđe.

Petropavlovska tvrđava i Zečije ostrvo je takođe priča za sebe. Prvo što uočite je zvonik Petropavlovske crkve u kojoj danas počivaju mošti Petra Velikog. I ne samo njegove, već i mošti članova dinastije Romanov: Aleksandra II, žene mu Marije, Nikolaja II i njegove žene, carice Aleksandre, kao i njohove dece. Sa pozlaćenim vrhom i figurom anđela – čuvara grada, sa svojih 122,5 metara predstavlja najvišu građevinu ondašnje Rusije.

Ono što je mene lično posebno fasciniralo pored bogate istorije ovog zlatnog grada i neverovatnog bogastva nasleđenog iz prošlosti je saznanje da njihova biblioteka, koja je osnovana još 1795. godine i sa 15 miliona knjiga spada u među najveće u svetu po ovako impozantnom broju knjiga.

Brojne umetničke galerije, pozorišta, opere, crkve svih koncesija, predivne palate opravdavaju reči cara Petra koji je ovaj grad nazivao „Severnim rajem Rusije“.

Naravno, nisam mogla da zaobiđem ni čuvenu krstaricu Auroru, svojevrsni brod-muzej, preko čije je radio stanice 1917. godine emitovan Lenjinov proglas građanima Rusije. Istog dana, 07.novembra te godine, topovskim salvama dat je znak za napad na Zimski dvorac, čime je praktično otpočela Oktobarska revolucija. Bila je to prva pobedonosna socijalistička revolucija u svetu koju su pokrenuli radnici i seljaci pod rukovodstvom boljševičke partije i Lenjina. Tada je svrgnuta dinastija Romanov, a streljanje cara Nikolaja II i njegove porodice ni do danas „pravi“ Rusi nisu preboleli.

Nedaleko od Nevskog prospekta, dah turistima svakako zaustavlja crkva Vaskrsenja Gospodnjeg, koja izuzetnom lepotom spoljašnjeg izgleda i unutrašnjih fresaka u mozaiku svakako predstavlja jedinstveno umetničko delo u svetu.

Mene je, pored svih pobrojanih lepota, fascinirala crkva Aleksandra Nevskog, a poseban, emotivan doživljaj sam imala dok sam stajala kraj groba Fjodora Mihailoviča Dostojevskog koji je, pored mnogih drugih velikana ruske umetnosti sahranjen u dvorištu manastira na malom groblju koje pre podseća na park nego na večno počivalište velikih ruskih duša.

Mogla bih danima, u nastavcima, zasebnim feljtonima pisati o ovom čudesnom gradu, jer toliko toga o njemu ima da se kaže… Suzdržavam se u deskripciji, trudeći se da navedem samo najznačajnije građevine i istorijske znamenitosti i unapred znam da ću pogrešiti jer neću navesti sve što ovaj grad poseduje i svakako zaslužuje.

Za mene je takođe poseban doživljaj bio obilazak Puškinove kuće, letimičan uvid u njegove rukopise, prostor u kojem je živeo i stvarao, kao i mesto pogibije još jednog čuvenog, rano preminulog pesnika – Sergeja Jesenjina.

Ono što će mnoge verovatno iznenaditi je i činjenica da je posle Njujorka, Sankt Peterburg grad džeza i da veoma neguju ovu vrstu muzike i njihove izvođače.Imala sam sreću da prisustvujem jednoj džez večeri i to je zaista bio poseban doživljaj kao i poseta teatru Marinski i predstavi Karmen.

Ne bih smela da zaboravim da pomenem i Isakijevski sabor, ispred kojeg je carica Katarina II 1782. godine podigla predivan spomenik Petru I, koga je Puškin nazvao i „bronzani konjanik“. Legenda kaže, da dok je tog spomenika u centru grada, njega ne mogu zauzeti strane sile.
Lako je u to poverovati ako se u obzir uzme istinit istorijski podatak koji me je podstakao na duboko razmišljanje o duši, hrabrosti i plemenitosti ruskog naroda koji je za vreme Drugog svetskog rata punih 900 dana bio pod opsadom. Ruski vojnici su životima branili Sankt Peterburg, tadašnji Lenjingrad i Hitler nije uspeo da ga sravni sa zemljom kao što je nameravao. Međutim, za tih 900 dana, umrlo je i poginulo preko 600.000 Rusa, ponajviše od gladi, jer je grad dve ipo godine bio pod opsadom. Ljudi su jeli po 100 grama hleba dnevno i mnogi su poumirali od gladi. Zato, ako se ikada nađete u ovom predivnom gradu, nikada nemojte baciti ni koricu hleba, jer njegovi meštani to smatraju svetogrđem.

Sankt Peterburg je svakako jedan od gradova koji su ostavili poseban trag u mom srcu i jedno od putovanja koje ću zauvek pamtiti pohranivši ga u kovčeg uspomena koji ću s radošću, s vremena na vreme otvoriti kako bih evocirala predivne uspomene.

Autor: Nina Dotlić

Foto: Nemanja Atanacković

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.