The Killers na Exitu

0

Neobično je malo pojava bilo u istoriji muzike koji su pravili crossovere, odnosno spajali dotad nespajane žanrove. Jedan od njih je bio bend The Jesus and Mary Chain koji je spojio distorziju Velvet Undergrounda sa surf popom Beach Boysa (o njima kasnije, u posebnom tekstu), Rage Against the Machine (metal i rep) i još par njih, počev od Ramonesa. ali svi su redom ušli u muzičku istoriju. Ono što je bio krajnje logičan sled događaja je da neko uzme sve ikone 80-ih i 90-ih i da ih spoji u jedno, bezavisno koliko su se oni međusobno mrzeli. Svi smo voleli, u biti, jednako i The Smiths i The Cure i Joy Division s jedne strane i Duran Duran, New Order i Spandau Ballet sa druge strane. I novi romantizam i američki rok. Ali niko se nije dosetio da na stvarno ozbiljnoim nivou spoji elektropop i neoromantičarske šminkeraje sa indie-rockom. A onda su došli The Killers i Somebody Told Me i Mr Brightside.

Prvi album, Hot Fuss, bio je prava revolucija, i označio je uspon novog talasa indie-bendova koji su naročito dobro uspevali u SAD (Interpol), ali su se i Britanci dobro držali (Franz Ferdinand, Editors). Zlatno doba indie scene sredinom prošle decenije kulminiralo je drugim, gitarskijim albumom Sam's Town i legendarnom When We Were Young.

Nizali su se albumi, indie rock je ustupio mesto tvrđem klasičnijem roku (Jet, Kings of Leon, The Balck Keys), synthpop rivajvlu (La Roux, Empire of the Sun..), pa zatim i hipsterskom popu (Bastille, Foster The people, The Drums…) da bismo na kraju došli uovo naše, nemušto doba deep housea.


Upravo zato su The Killers, jedan od najvećih bendova u poslednjih 15 godina, i jedan od najvećih postojećih bendova (uz Depeche Mode i Coldplay, što bi Englezi rekli „arguably“ najveći živi bend) toliko značajni što dolaze kod nas, i to „pod nos“, na nulti dan Exita, u sredu koja će biti za pamćenje. Ako ste živo biće na planeti zemlji, i niste ni premladi ni prestari, The Killers su vas pratili kroz sve najvažnije događaje života od 2003. do Just Another Girl iz 2014. Kroz nervozne i epski poetske faze, Brandon Flowers i družina će nas provozati kroz najbolje što je Vegas ikada dao muzici. Štro nastane u Vegasu, neka nikad ne ostane u Vegasu, ako je Flawersovo. Moliću.

Autor: Žikica Milošević

Foto: Promo

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.