PREPORUKA ZA DANAS: Nebojša Kuzmanović – izložba, knjiga, film, ličnost, muzička grupa

0

Dr Nebojša Kuzmanović rođen je 1962. godine. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na katedri za srpsku i uporednu književnost doktorirao je 2009. godine. 1988. i 1989. godine bio je pomoćnik glavnog urednika novosadskog studentskog lista "Gaudeamus" i urednik u Književnoj zajednici Novog Sada.

Tokom svoje karijere radio je kao novinar, urednik a od 1995. je član Društva novinara Vojvodine kao i Društva književnika Vojvodine. Objavio je dosta eseja, prikaza, naučnih radova, a napisao je i nekoliko knjiga. Osnovao je izdavačku kuću Istočnik 1994. godine i vodio je do 1998. U 2002. godini primljen je za člana „Matice srpske“ i „Matice slovačke“. 03. februara 2012. godine, Nebojša je izabran za prvog predsednika „Društva članova Matice srpske Bačka Palanka“. Od 1997. godine radi u opštinskoj upravi, na poslovima referenta za kulturu, prosvetnog inspektora i načelnika za društvene delatnosti, a 2016. godine ga je Skupština Vojvodine izabrala za zamenika sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Danas daje svojih 5 preporuka za naš portal.

Foto: Pexels

IZLOŽBA SLIKA ŽELJKA DRLJAČE

Od 13. maja 2017. u Galeriji „Macut“ na prvom spratu Spensa samostalna izložba slika Željka Drljače. Preporuka za izložbu slika su dela bačkopalanačkog akademskog slikara i likovnog pedagoga Željka Drljače, koji je nažalost veoma rano preminuo. U akademskim krugovima važio je za jednog od najtalentovanijih ekstravagantnih slikara u novijoj istoriji sa ovih podneblja. Izlagao je u Srbiji, Italiji, Španiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Imao sam privilegiju da, tokom radnog angažovanja u opštini Bačka Palanka, jedna Željkova slika pod nazivom „Poljubac“ krasi moju kancelariju. Željko je bio osobena pojava, nežan i tih u svakodnevici a eksplozivan u umetničkom izražavanju. Željko Drljača je rođen u Bačkoj Palanci 1963. godine. Završio je Srednju školu primenjenih umetnosti u Novom Sadu, odsek za grafiku, 1982. godine i Akademiju umetnosti u klasi prof. Milana Blanuše. Diplomirao je na odseku za slikarstvo u klasi prof. Jovana Rakidžića 1990. godine u Novom Sadu. Radio je kao modni dizajner i likovni pedagog. Preminuo je u 39. godini 2002. Poznati zagrebački likovni kritičar, Bogdan Mesinger, bio je fasciniran slikama Željka Drljače pa je posle posthumne izložbe u Iloku napisao: „Pojavio se kao meteor i nestao. Ostala je svetlost“… A ja bih dodao: „I trajanje kroz slike“.

www.backapalanka.rs



KNJIGE BLAGOJA BAKOVIĆA

Kada su knjige u pitanju, svakako bih izdvojio dela jednog od naših najboljih pesnika, Blagoja Bakovića. Reč je o pesniku koji je do sada objavio preko 40 knjiga. Dobitnik je nekoliko nagrada u Rusiji za svoje pesničke knjige, kao i gotovo svih značajnijih pesničkih nagrada kod nas. Pesme su mu prevedene na 28 jezika. Zastupljen je u 50 antologija srpske poezije. Preporučujem njegove knjige: „Pretvorena u poljupce“ (2003), „Molitve i slava Tebi“ (2005), kao i Izabrana dela „Povratak na Itaku“ (I-V), „Trag“, „Gorovilo“, „Ljubav mi živa po svetu hoda“ i „Tebe pojem“ (2005).

antologija.weebly.com



FILM „OSTRVO“

Film „Ostrvo“ iz 2006. je jedno od najboljih ostvarenja ruskog novomodernog talasa. Krajnje jednostavna priča koju treba pogledati. Priča o ljubavi, kajanju i iskupljenju. Priča o snazi molitve i moći čistog srca. Film „Ostrvo“, Pavela Lungina, je duboka duhovno-psihološka drama, sa izvanrednim glumačkim ostvarenjem Petra Mamonova u ulozi jurodivog starca Anatoliija.
Proćelav, krezub, u poderanoj mantiji i neumivenog lica, monah Anatolij, opterećen osećajem krivice, nalazi se u večitoj potrazi za duševnim mirom i oproštenjem davno počinjenog ubistva, kojeg ne može ničim da se oslobodi. Film „Ostrvo“ je imao veliki uspeh kod publike, „nije komercijalno ostvarenje nego film o veri i kajanju“, istakao je reditelj Lungin. Gledao sam ga nekoliko puta i svaki put sam svojoj duši ugodio. Preporučujem ga bez bilo kakvih nedoumica.

www.bastabalkana.com

Foto: Promo

LIČNOST – RISTO KOVIJANIĆ

Moj prethodnik u izučavanju srpsko-slovačkih književno-kulturnih veza, veliki srpski slavista Risto Kovijanić. Rođen je 1895. godine u Đurđevini, selu blizu manastira Morača. Učestvovao je u Balkanskim ratovima kao dobrovoljac crnogorskih odreda, u odbrani srpskih zemalja od tursko-bugarske najezde. Učestvovao je u mnogim bitkama, između ostalog i u bici na Mojkovcu, Bijelom Polju, Beranama, Skadru. Nakon toga, nastavio je sa školovanjem na Cetinju, a po početku Prvog svetskog rata, učestvovao je u istom od 1914. do 1916. Istakao se u bitkama na Grahovu, Pljevljima, Goraždu, Palama, Glasincu i Mojkovcu. Interniran je u austrougarski logor u Nađmeđeru, udaljenom oko 30 km od Bratislave. Tamo je proveo dve godine, do završetka rata. Kada se vratio u Jugoslaviju, nastavio je prekinuto školovanje i završio Filozofski fakultet. Na Univerzitetu Komenski u Bratislavi počeo je da radi kao prvi lektor za srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnosti 1927. godine, gde se zadržao sve do 1939. Tokom Drugog svetskog rata, Kvijanić je ponovo bio interniran 1941. godine u Albaniju, umesto u Prezu, odakle je deterniran krajem 1942. godine. Posle ovog rata osuđen je na zatvorsku kaznu zbog toga što je bio lojalista i monarhista. Za 70 godina književnog i naučnog rada, Risto Kovijanić je objavio 18 knjiga, od čega čak 5 kao koautor. Ukupno je objavio oko 400 napisa, referata, saopštenja i drugih priloga, 230 naučnih radova i oko 170 naučno-popularnih radova. Takođe, objavio je i dosta publicističkih članaka, kao i stinih priloga. Na 4 publikacije se potpisao kao urednik, sarađivao je sa oko 60 naučnih i književnih časopisa, sa 12 zbornika i enciklopedija, od čega su 7 bile jugoslovenske a 5 čehoslovačke. Objavio je oko 50 članaka i kratkih priloga iz istorije.

montenegrina.net


MUZIČKA GRUPA „THE HIVES“

Muzika me pokreće i inspiriše. Slušam je i danju i noću. Kada sam bio dečak maštao sam da će muzika biti na svakom koraku. Na ulicama gradova, na trgovima, u svakom selu, da cemo slušati muziku sa zvučnika po banderama. I eto, nije prošlo mnogo godina to smo i dočekali, da svako preko Youtube-a može da bude di džej. Pa tako i ja puštam svoje omiljene pesme. Iako slušam od detinjstva raznovrsnu muziku bez predrasuda, od panka, roka, bluza, džeza, klasike. naše narodne muzike, muziku budističkih monaha, afričkih zulu plemena, već duže vreme me opčinajva švedski pank-rok bend „The Hives“ i njihove profilisano razbijačke kompozicije, a posebno „Won't be long“, koju znam da slušam i po deset puta u toku dana. Rasanjuje i podiže ka nebu.



sr.wikipedia.org/sr-el/The_Hives

Autor: Nina Dotlić

Foto: Privatna arhiva/Promo

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.