AKO ŽELITE DA SMRŠATE IMAJTE NA UMU: Metabolizam se tokom godina drastično menja

0

Ako metabolizam ne funkcioniše dobro, telo je tromo, kalorije se pretvaraju u masne naslage i dobijamo na težini. Brzina metabolizma povezana je s genetikom, ravnotežom hormona, s tim koliko jedemo i koliko vežbamo.

Najjednostavnije rečeno, metabolizam je mera po kojoj osoba sagoreva energiju, izraženu u kalorijama. Svaka decenija našeg života je drugačija i to kako se osećamo u dvadesetim prilično će se razlikovati od onoga kako ćemo se osećati u tridesetim ili četrdesetim godinama. A šta je važno da u odnosu na svoje godine znamo o metabolizmu:

DVADESETE

Biološki gledano, ovo je najbolja decenija života (što se metabolizma tiče). Vaše telo je tada najzdravije, imate dovoljno energije i entuzijazma. Imate dovoljno mišićne mase da zadovolji povećane energetske potrebe i nećete se umarati. Što ste bliže tridesetim, metabolizam usporava (ali sasvim malo).

TRIDESETE

Vaše telo je prestalo da raste, tako da je potrebno više energije nego ikada za izgradnju mišićne mase. To znači da treba pojačati fizičku aktivnost i pokušati da se održi konstantna težina. U ovim godinama i za dobijanje i za gubljenje kilograma potrebno je više vremena. Vi ćete se i dalje dobro osećati, ali da biste zadržali dobar i zdrav izgled, potrebno je više rada i brige o zdravlju.

ČETRDESETE

Metabolizam se naglo usporava i moguće je da ćete češće osećati umor. Hormoni poput estrogena i progesterona se manje luče, a u ovom periodu se može pojaviti i nedostatak seksualnog nagona. Gubitak mišićne mase naročito se oseća posle 45 godine.

PEDESETE

Vašem telu je sada potrebno manje kalorija nego u prethodnim decenijama. Zato je kontrola deo koji je posebno važan u ovim godinama. Ako ste žena, možda se ušli u menopauzu i dobili nekoliko kilograma viška. To je samo upozorenje da morate dobro uskladiti unos i potrošnju kalorija.

KAKO POBOLJŠATI METABOLIZAM

– Više malih obroka. Ponekad nije presudno šta, već kako jedete. Za metabolizam je bolje više malih obroka – jedan veliki ga usporava, jer teško vari velike količine hrane pa višak pretvara u masnoće.

– Ugljeni hidrati i belančevine. Nekim namirnicama treba više kalorija da se svare, one podstiču metabolizam. Na primer, ugljeni hidrati i belančevine su bolji od masti. Kada pojedete jabuku od 100 kalorija, ostane vam 75, dok je kod maslaca ostatak 97.

– Vlakna. Namirnice bogate biljnim vlaknima i celulozom nisu dobre samo za creva već i za metabolizam. Sporije se vare jer se sastoje od dugačkih lanaca molekula koji prvo moraju da se razbiju na jednostavne molekule glukoze da bi ih telo upotrebilo.

– Fizička aktivnost. Ako ne možete da izdržite duge treninge, dovoljno je samo 30 minuta brže šetnje tokom dana.

– San. Čoveku je neophodno od sedam do devet sati sna.

Izvor: Kurir

Foto: Foto: Ilustracija/Pixabay

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.