Zašto sam odlučio da postanem donor? VERAN MATIĆ: Vrhunac smisla života i solidarnosti

0

Među dokumentima koji su uvek uz mene nalaze se kartice koje dokumentuju moju krvnu grupu i podatak da sam dobrovoljni davalac krvi (s više od trideset davanja), da sam davalac i po pozivu ako je nekome hitno potrebno, da dajem i trombocite, kartica o tome da sam dobrovoljni potencijalni davalac koštane srži, kao i kartica da sam davalac organa u slučaju smrti – kaže Veran Matić, direktor Fonda B92.

– Mislim da je stvar ljudskosti i elementarnog identiteta smatrati da svaki građanin ima sličnu svest – da se sve ovo podrazumeva, i da se daju samo osnovni podaci koji bi pomogli da se realizuje brže i uspešnije spašavanje života onih kojima su potrebni krv, derivati krvi, koštana srž ili pojedini organi.

Nisam imao nikakav poseban motiv da budem davalac, osim porodičnog vaspitanja. Prvi put sam krv dao kao pripadnik JNA u Zagrebu. Od tada sam redovni davalac, kao i potencijalni davalac organa. Od tog vremena do danas, Hrvatska je postala zemlja s najboljom praksom davalaštva organa u Evropi i svetu, a Srbija je na začelju. Šta se to dogodilo? Kako se stvorila tolika razlika između nas koji smo nekad živeli u sličnim kulturnim obrascima?

Mislim da nema neke velike mudrosti, osim odluke određene elite da donese hrabre i humane, racionalne odluke koje će podstaći najbolje kod građana. Susret s najtežim trenucima u životu može se pretvoriti u najpozitivniji uticaj, kada imate ljudskost kao smisao života. Darivati sopstveni organ koji spašava život, a ne ugrožava vaše zdravlje, najveća je hrabrost i humanost. Doneti odluku da organi vašeg najmilijeg mogu biti transplatirani onima kojima će to spasiti život, predstavlja trenutak u kojem se nezamislivi bol pretvara u nezamislivu snagu.

Tragedija iz koje se rađa dobrota još nije nadvladala tragediju koja afirmiše zlo u prezentaciji u medijima.

Plemenitost i herojstvo roditelja iz okoline Banja Luke koji su donirali organe svog sina nastradalog u saobraćajnog nesreći za petoro građana BiH u Tuzlanskoj bolnici, među kojima je slučajno bilo i Srba i Hrvata i Bošnjaka, i tuga zbog toga što srce nije moglo da se iskoristi zbog graničnih i zakonskih barijera, mora da bude vrhunac smisla života, vrhunac ljudske solidarnosti. I sve dok takvo ponašanje ne bude kulturni, društveni obrazac koji se podrazumeva, vladaće sebičnost, uskogrudost. Sve dok dobrota ne bude dominatna kao sadržaj i poruka, ne samo medija već i elite, ali i svih građana, dominiraće obrasci koji će biti mnogo više u službi poništavanja humanosti i solidarnosti.

Sramim se činjenice da živim u svetu u kojem i dalje valja naglašavati ove činjenice. A znam da je uvek potrebno mnogo vremena da se izgradi kultura davanja, stvore zakonski okviri… Mislim da smo to vreme već upotrebili, potrošili. Ne postoji nijedan razlog da se odmah ne usvoji pripremljen zakon o pretpostavljenoj saglasnosti za davanje organa i ova oblast uredi na najbolji mogući način kako bi se stvorili preduslovi da, kao i Hrvatska, budemo uspešni u plemenitosti. Ako to mogu oni koji u trenucima najvećeg bola donose najplemenitije odluke, onda možemo i svi mi da podržimo tu praksu na najbolji način, tako da ona postane deo ponosa nacije.

Ukoliko i Vi želite da potpišete donorsku karticu više informacija možete saznati OVDE!

Foto: Promo/Hemofarm

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.