Da li proteini zaista imaju odlučujuću ulogu u mršavljenju?

Foto: Ilustracija/Pixabay.com
1

Proteinske dijete i dijete siromašne ugljenim hidratima u poslednjih nekolik decenija vrlo su popularne – za to je zaslužna činjenica da je zbog smanjene količine ugljenih hidrata u ogranizmu smanjena i proizvodnja insulina, a kada je nivo insulina nizak, telo sagoreva više masti.

Međutim, iako vam mogu pomoći da brzo i lako izgubite suvišne kilograme, njihova primena nikako se ne preporučuje na duže staze.

Dnevna potreba za proteinima zavisi od pola, starosti, težine i zdravstvenog stanja.

Većini odraslih potrebno je oko 3 porcije proteina dnevno. Preteran unos opteretiće jetru i bubrege, i doprineti gubitku kalcijuma što može izazvati osteoporozu, dok nedostatak vlakana može uzrokovati poremećaje u varenju, konstipaciju, pa i neke teške bolesti, poput kancera.

Napomena: Jedna porcija staje u jednu šolju


Dobri izvori proteina:

– meso, živina i riba

– jaja

– mlečni prozvodi sa niskim sadržajem masti

– orašasti plodovi i semenje

– mahunarke

– proizvodi od soje poput tofu sira

Dobri izvori ugljenih hidrata sa niskim glikemijskim indeksom:

– integralne žitarice poput smeđeg pirinča, raži, ovsa, heljde, kukuruza

– većina voća i povrća, osim krompira

– mlečni prozvodi sa niskim sadržajem masti

Jedna porcija proteina iznosi oko:

– 65 grama kuvanog posnog mesa

– 170 grama mahunarki

– 2 jaja

– šolja mleka

– 200 grama jogurta

– pola šolje orašastih plodova ili semenja

Primer dobro izbalansiranog jelovnika:

Doručak: omlet od 2 jaja sa sirom sa jednom i po porcijom seckanog paradajza, pečuraka i luka, i jednim parčetom tosta od ražanog hleba

Ručak: integralna zemička sa 100 grama piletine i 2 porcije salate

Večera: 100 grama kuvane jagnjetine (150 grama sirove), porcija testenine od heljdinog brašna i 2 porcije barenog povrća

Užina: štapići od povrća sa 2 kašike humusa ili mali voćni šejk sa smanjenim sadržajem masti

Izvor: Super žena
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Slični članci

1 komentar

  1. esma says

    Moja najveca dilema ,a i cini mi se da je to dilema ambicioznih i infomisanih nutricionista je sto nacin ishrane preporucljiv za pravilno funkcionisanje nije prilagodljiv dijetama koje su efikasne u gubljenju kilograma sto potvrdjuje davno iznesenu lekarsku tvrdnju da ideal mrsavosti ,kojim smo okupirani nije iskljucivi ideal zdravlja jer i kod msavih je uocen visok los holesterol,na primer..Licno sam primetila da konzumiranjem najnezdravije pripremljenog rostiljskog mesa mozemo najpe omrsati sto nas ne moze uveriti da se latimo takvog nacina mrsavljenja.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.