PREPORUKA ZA DANAS: Veljko Kuzmančević – muzika, film, knjiga, restoran, recept

Foto: Goran Zlatković
0

Život Veljka Kuzmančevića, našeg kompozitora i autora instrumentalne muzike, nedvosmisleno je i sasvim obeležen melodijama i notama. Kao učenik srednje muzičke škole ovaj mladi umetnik je vrlo rano, pre svoje 15 godine, pronašao i prepoznao zvuk koji će obeležiti njegov profesionalni život – zvuk gudača, a privilegija da rame uz rame radi sa Kornelijem Kovačem uvela ga je u svet muzičke produkcije.

Sa orkestrom „Mesečeva Harmonija“ koji je osnovao davne ’99. godine nastupio je na brojnim znamenitim manifestacijama među kojima je i „Exit“ festival, a turneja pod nazivom „Na Drini ćuprija“ dovela ga je na pozornice više od 40 gradova u Srbiji i regionu. Danas radi kao kompozitor i producent Narodnog pozorišta u Beogradu, i sa suprugom, našom čuvenom kreatorkom Vericom Rakočević, živi miran porodičan život u kući na Avali. Ipak, kreativnosti i umetnička duša koju u sebi nosi udaljava ga kilometrima od svih formalnih, konvencionalnih i ustaljenih šablona i shvatanja. Sa čitaocima našeg portala Veljko deli svoje preporuke iz oblasti muzike, filma i književnosti, te kao vrsni gurman predlaže mesto i recept koji će osvojiti sva vaša čula.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com

MUZIKA – ARVO PERT

Kao kompozitor, naravno, počeću od muzike. Ono što najviše slušam i sa čim provodim vreme jeste instrumentalna muzika koja me ne ograničava žanrom. Tu spada neoklasicizam, minimalistička forma, programska dela pisana za film i pozorište itd. Ipak, najznačajniji uticaj i utisak na mene ostavljaju dela estonskog kompozitora Arvo Perta, koga smatram najvećim kompozitorom novije istorije. Njegova dela inspirisana su duhovnom muzikom, gregorijanskim crkvenim pesmama. To je muzika koja zahteva određeno vreme i posvećenost pri slušanju, i u istom trenutku ima katarzičku moć i delovanje na stanje duha. Najsvetlija dela su „DeProfundis“ i „Symphony No. 4“. Kuriozitet je da je Arvo Pert strani član Srpske Akademije Nauka.

en.wikipedia.org/wiki/Arvo_Pert

Foto: Promo


FILM “BRAVEHEART”

Film je magična pokretna slika koja nosi snažnu emociju. Danas smo svedoci hiperprodukcije koja je u ostalom prisutna u svim oblastima umetnosti, pa tako i u filmskoj industriji. Lično nemam neku posebnu želju i potrebu da gledam filmove u kojima „nešto“ leti a ovi ne mogu da ga ubiju ni iz osam pokušaja… Imam utisak da je emocija na filmu danas potpuno isčezla pored razvojem novih tehnologija i elektronike tako da su efekti i produkcija potisnuli suštinu i samu priču. Recimo „Braveheart“ bi bio jedan celovečernji film koji bi svako mogao da pogleda, da kroz njega doživi ljubav bistru kao potok i hrabrost koju je ona podstakla. To je primer kako glavni junak odlazi u večnu slavu sa idejom o ljubavi i slobodi.

www.imdb.com

Foto: Promo

KNJIGA “POSLE FAJRONTA”

Nikad nije dovoljno čitati a nikad nema ni dovoljno vremena za čitanje. Živimo u vremenu gde je listanje stranica postalo precenjena stvar s obzirom na to da se kompletne biblioteke nose u jednom tabletu. Volim da čitam biografije ljudi za koje smatram da su napravili i iza sebe ostavili velika dela. Tako sam u dahu pročitao biografiju Pavla Vuisića kojeg smatram za najvećeg jugoslovenskog glumca svih vremena. Neposredan, običan a tako poseban čovek koji je voleo slobodu na reci, pravio brodove, ostvarivao genijalne uloge na filmu i voleo ceo vek samo jednu i jedinu, svoju Mirjanu. Glumac nije samo uloga, kada se film završi i popale se svetla taj čovek je i dalje tu, sa svim svojim navikama, vrlinama i manama. Pavle je bio čudesan lik o kome će priča večno da živi. Toplo preporučujem knjigu.

www.delfi.rs

Foto: Promo

RESTORAN “BRAŠINA ČARDA”

Ima jedna čarda, sva od drveta i do nje se stiže sa sremske strane preko Fruške Gore, pa skelom preko Dunava u Begeč. Na samoj obali se nalazi „Brašina Čarda“ gde se može pojesti tek izvađena riba iz Dunava, popiti lepo domaće vino i čuti najlepši vojvođanski tamburaši. Lapu Brašu sam upoznao kada sam počeo da se momčim i izlazim, umesto u grad – u kafanu. On je gost predavač na Fakultetu za ekologiju, alas više od 40 godina, rekorder u vađenju najvećeg soma od 280 kg i veliki prijatelj bez obzira na veliku generacijsku razliku. Mesta na kojima je domaća, prirodna i normalna atmosfera su mesta koja najviše volim. Ne volim restorane u kojima su stolovi od inoksa i stakla i tamo gde je muzika preglasna. Ne volim piletinu sa džemom od šljiva i salatu sa kurkumom prelivenu čija semenkama u ulju od palme. Volim da jedem sve vrste rečne ribe i hranu koju je jela moja rodbina unazad 10 kolena. Čarda kod Braše je mir i mesto gde sam sve to pronašao.

www.facebook.com/Carda-kod-Brase

Foto: Ilustracija/Pixabay.com

RECEPT – RIBLJA ČORBA

Mnogo naših prijatelja dolazi na Avalu gde se družimo i u tim prilikama ja pravim riblju čorbu u kotliću koja je već postala poznata. U moju čorbu ide pet vrsta ribe, ikra, mleč i začni… Naravno svaka od stavki ima svoj tajming kada se i kako stavlja, kao i jačina vatre koja se dozira. Precizan recept, kao i svaki majstor za kutlaču, ovoga puta neću odati.

Autor: Marija Milošević
Foto: Goran Zlatković

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.