Digital 2017 – Ana Martinoli: Opstanak medija nije samo ekonomsko, već i političko pitanje, posebno na našem tržištu

0

Četvrtu godinu zaredom Color Media Communications organizuje „Digital“, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.

Ovogodišnji – #Digital2017 – trajaće 2 dana – 07. i 08. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

Ovogodišnju konferenciju otvoriće prvog dana – Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije i Džulija Patriša Fini, ambasadorka Australije u Beogradu, a drugog dana – Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vlade Republike Srbije i Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela u Beogradu

Tokom dva dana u okviru devet panela i nekoliko studija slučaja i prezentacija, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće o trendovima u telekomunikacijama, medijima i tehnologiji, budućnosti filma i bioskopa u digitalnom dobu, revolucijama na društvenim mrežama, marketinškoj i medijskoj sceni i njenoj budućnosti, kao i o kriznom komuniciranju, Uberu, gorućim temama IT scene i drugo.

Prvog dana konferencije, 7. septembra, u panelu „Dobro veče, ovo je vest dana za 7. septembar 2022. godine: Kako će izgledati mediji u regionu za pet godina“ učestvovaće i Ana Martinoli, Fakultet dramskih umetnosti, angažovana na kursevima vezanim za menadžment i produkciju medija, teoriju digitalnih medija, teorije publike, sa kojom smo razgovarali u susret konferenciji:

Kako ocenjujete prisustvo tradicionalnih medija na društvenim mrežama?

– Nema dileme da su tradicionalni mediji odavno shvatili da publika sve intenzivnije migrira u online prostor, da sve više vremena provodi ispred nekog od ekrana, bilo da je reč o mobilnom telefonu ili računaru, i da je digitalno prisustvo neminovno odnosno da je digitalna vidljivost neophodna. Nema ozbiljnog medija koji nema razvijenu aktivnost kroz sopstveni web sajt, aplikacije, profile na društvenim mrežama. Ono što je dosadašnje iskustvo pokazalo, to je da puko prenošenje sadržaja i kopiranje strategija programiranja tradicionalnih medija u online ne daje rezultate. Svi sada traže način da naprave idući korak – da isprobaju nove oblike komunikacije, da se otvore mogućnosti za bolji, intenzivniji angažman publike, da se iznađu novi načini plasiranja sadržaja, da se kreira bogatije iskustvo za publiku. Evolucija će se kretati u različitim pravcima, simultano, i tu su budući zadaci za tradicionalne medije u digitalnom okruženju – usvajanje novih tehničko-tehnoloških rešenja, razvijanje novih oblika isporučivanja sadržaja publici, razvijanje novih formi, razvijanje novih biznis modela odnosno novih načina monetizacije sadržaja online.

Da li se stiče utisak da su mnogi svetski trendovi preuzeti bez odgovarajućeg implementiranja na našem tržištu?

– Osim na nivou preuzetih, kupljenih ili kopiranih i prilagođenih formata, mislim da nam, nažalost, slabi finansijski kapaciteti, lokalno zakonodavstvo, realnost medijskog tržišta na nivou strukture i programskih politika medija, pa konačno i očekivanja i navike publike, ne dozvoljavaju da zaista preuzimamo i implementiramo ono što su aktuelni i novi trendovi na razvijenim tržištima. Tehničko-tehnološki, možda, ne zaostajemo previše, mada i tu ima dosta prostora za poboljšanje, ali na nivou razvijanja medijskog tržišta, podsticanja inovativnih medijskih programskih i biznis modela, razvijanja publike – izgubili smo korak. Verujem da publika, posebno mlada i čuveni milenijalci koje intenzivno pokušavamo da upoznamo jer predstavljaju budućnost auditorijuma, prati dešavanja na razvijenim tržištima. Pronalaze načine da prate najnovije sadržaje koji ih zanimaju i imaju medijske navike koje su na liniji navika njihovih vršnjaka na većim tržištima – pre svega na nivou potrošnje sadržaja, korišćenja različitih platformi i uređaja, ali i pojave podeljene pažnje i medijskog multitaskinga – ali to je daleko od toga da bismo mogli da govorimo o držanju koraka sa svetskim trendovima.

Dugo ste radili u medijima i prošli mnoge promene koje je donelo digitalno doba. Da li su tradicionalni mediji uspeli da se prilagode tim promenama?

– Posmatrajući praksu ovadašnjih mainstream medija, komercijalnih i javnog servisa, nisam sigurna da do kraja razumeju na kojim se sve nivoima promene dešavaju. Posledice digitalizacije i globalizacije medija otvaraju mogućnost ukrštanja na nivou sadržaja i platformi, menjaju navike i očekivanja publike, stavljaju pred medijske producente nove zadatke koji za publiku moraju da proizvedu ne samo sadržaj već i da joj ponude novo i uzbudljivo iskustvo, samim tim imamo i nove zahteve vezane za regulisanje takvog tržišta… Digitalno doba menja način na koji trošimo medije, čitamo, gledamo, slušamo, komuniciramo, menja način na koji biramo medije, rastu dostupnost sadržaja i mogućnost kontrole, a istovremeno menja se stepen našeg poverenja u medijske sadržaje. Promene se dešavaju na nivou tehnike i tehnologije, na nivou komunikacije i na nivou produkcije i distribucije sadržaja. U idealnim uslovima, zakonodavstvo i medijska industrija moraju da budu usklađeni, da se međusobno podstiču, da se promene shvate, predvide i da se omogući korišćenje svih kapaciteta koje te promene nose. Kod nas to izostaje. Samim time, ni tržište do sada nije iskoristilo mogućnosti digitalne ere, zbog čega su na gubitku svi – i mediji, i oglašivači, i publika.

Ko će opstati na medijskom tržištu za pet godina?

– Opstanak medija nije samo ekonomsko, već i političko pitanje, posebno na našem tržištu. Istovremeno, veliko je pitanje ko i danas zaista opstaje, ko je istinski održiv, finansijski stabilan i profitabilan. Ono što se meni čini da bi bilo važno da se desi, a vezano je za opstanak medija, to je da o održivosti počnemo da razmišljamo na širi i kompleksniji način, da se ona odnosi i na raznovrsnost dostupnih sadržaja, na različite funkcije tih sadržaja, na razvijanje novih oblika finansiranja, na poboljšanje pozicije i zaštite novinara, na bolju regulaciju tržišta. Kada govorimo o opstanku na medijskom tržištu, mislim da bi bilo veoma važno i ohrabrujuće kada bi neke nezavisne i online medijske inicijative i projekti, njihov rad, postali vidljiviji u tradicionalnim, mainstream medijima. Konačno, nadam se da će, pre svega zbog dobrobiti publike i javnog interesa, na medijskom tržištu opstati oni mediji koji budu uspeli da za svoju publiku budu relevantni, angažovani, autentični, oni koju poštuju profesionalne i etičke principe i standarde i oni koji će biti hrabri – u programskom i biznis smislu.

Program, učesnike, informacije o prijavi i kotizacijama možete pronaći na zvaničnom sajtu www.digital2017.rs

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.