Digital 2017 – Tibor Jona: Revolucije se nisu preselile na društvene mreže već u udžbenike istorije ili odselile na neka lepša mesta

0

Četvrtu godinu zaredom Color Media Communications organizuje „Digital“, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.

Ovogodišnji – #Digital2017 – trajaće 2 dana – 07. i 08. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

Ovogodišnju konferenciju otvoriće prvog dana – Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije i Džulija Patriša Fini, ambasadorka Australije u Beogradu, a drugog dana – Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vlade Republike Srbije i Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela u Beogradu

Tokom dva dana u okviru devet panela i nekoliko studija slučaja i prezentacija, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće o trendovima u telekomunikacijama, medijima i tehnologiji, budućnosti filma i bioskopa u digitalnom dobu, revolucijama na društvenim mrežama, marketinškoj i medijskoj sceni i njenoj budućnosti, kao i o kriznom komuniciranju, Uberu, gorućim temama IT scene i drugo.

Drugog dana konferencije, 8. septembra, u panelu „Revolucija, 100 godina posle: Da li su „zimski dvorci“ digitalnog doba neosvojivi“ učestvovaće i Tibor Jona, novinar i bloger, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

Da li su se revolucije sa ulica preselile na društvene mreže?

– Ne, revolucije su se preselile u udžbenike istorije ili su odselile u Toronto, Štutgart i Oslo, gde imaju lep posao, letuju tri puta, a čujem i da je revolucija tamo kupila lep stan sa dva posto kamate i drugi auto. Imigracija je revolucija moje generacija. Nekad se to radilo sa jataganom u šumi ili sa drugovima preko Igmana ili gospodom preko Ravne gore, a danas aviokompanijom pa u svet. Menjao se svet i tada i sada – samo što sada imate manje apetite pa menjate samo sopstveni svet, lični mikro-kosmos. A što se nas preostalih u Srbiji tiče mi smo utučeni, potučeni i zatučeni, a ono što ne postoji u srcu, ne može postojati na društvenoj mreži, a kamo li na ulici.

Kako vidite javnu reč iz ugla društvenih mreža?

– Uplašenu i autocenzurisanu, kao i svugde u našem društvu, svedenu na šačicu ljudi koja priča šta misli, koju ostatak u isto vreme i čita i smatra budalama. Od antičkog Egipta do otprilike Gutenberga reč i istorija je uglavnom pripadala elitama. Od Gutenberga do Zukenberga reči i istorije su se dočepali i počeli da je pišu i oni bogatijii, a od interneta i Zukenberga naovamo reč pripada apsolutno svima i valjda je po prvi put zaista javna. Po prvi put u istoriji ljudskog roda naša generacija može da čita šta misli i oseća i taj takozvani „mali“ čovek koji je uglavnom kroz celu istoriju čovečanstva ostajao ispod zahvata istorije ili statirao u istorji. Možda nam je zato neobičan taj fenomen društvene mreže jer nismo navikli na toliki pluralizam. No to je dobro pošto ćemo tek tako shvatiti potrebu za univerzalnim, besplatnim i humanističkim obrazovanjem.

Tragedije u Centrima za socijalni rad, ideja jednog dizajnera da promeni zastavu Srbije, požari u susednim zemljama… samo su neke od tema koje su izazvale gomilu komentara i onih koji nisu često aktivni na društvenim mrežama. Da li se na osnovu njih može dobiti prava slika današnjeg društva?

– Ne, nikako i pogrešno je smatrati društvene mreže slikom društva. To je samo jedan deo društva, a plašim se i njegov srećniji deo. Vi možete na društvenim mrežama promatrati trendove koji inače postoje u društvu – našu varvarizaciju, rast surovost i odbacivanje empatije, prezir ka istini i pravdi, mržnju prema fizičkoj slabost, ženama i starima, veličanje mržnje kao takve, lukavosti i podlosti, idolizaciju prevrtljivosti i prostitucije svakog tipa, paganizaciju i dehumanizaciju čoveka, ako hoćete. Ali da bi dobili pravu sliku morate sići sa mreže i otići u naš vrli novi svet. Morate gledati i rijaliti i Happy i Pink i slušati ljude u autobusu i znati koliko vredi 25000 dinara u Trgovištu ili Krupnju, šta je sve dete od 18 godina spremno da uradi za 20 evra…

Kako vidite političku onlajn scenu?

– Nema on-line i off-line političke scene, ubeđen sam. Jedna je politička scena, samo što se pojavljuje i u analognom i u digitalnom svetu, a kakva je analogna, takva je i digitalna. Brutalna, lažljiva, alava, dehumanizovana, bezidejna, korumpirana, bezmoralna, besčasna, rečju suštinski antihristska… Stvorena iz pljačke, zbog pljačke. Mi smo jedno od onih društava u kojem bi, da nekim slučajem ceo politički aparat odluči da se spakuje i ode, već sutradan ujutro svima bilo suštinski bolje.

Program, učesnike, informacije o prijavi i kotizacijama možete pronaći na zvaničnom sajtu www.digital2017.rs, a kotizacije kupiti i putem www.gigstix.com

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.